Panel diskusija: Urbano zelenilo Beograda,
Dosije Bulevar Kralja Aleksandra
Studentski kulturni centar,
Beograd, 06.04. 2010
Mala sala 18.00h
Skup je zamišljen kao panel diskusija koja ima za cilj da kroz stručnu i građansku vizuru osvetli nedavni događaj kada je akcijom gradskih vlasti i pored protesta građana i stručnjaka posečen najstariji drvored u Beogradu.
Razgovaraćemo o uticaju ove promene na životnu sredinu,
odnosno o mogućnostima za rast novog drvoreda u uslovima velikog zagađenja.
Ekološka dimenzija – nenadoknadivost štete.
Odnos prema prirodi u gradovima.
Ideja životnesredine i opšteg dobra.
Urbano zelenilo – strategija grada, uloga građana.
Pasivizacija građana, stanje u javnim gradskim preduzećima i posledice.
Uređnje parkova i zelenih površina, građanske inicijative,
iskustva evropskih gradova.
Predstavljanje projekta EP Zeleni talas: Zeleni krovovi Beograda.
Politička dimenzija - Masakr drvoreda: gest vlasti, uslovljavanje, ultimatum i politikasvršenog čina.
Pregled istorijskih primera sličnih postupaka u Srbiji i svetu.
Simbolička akcija i njeni efekti, novo računanje vremena – novi drvored.
Drvo u gradu kao spoj duhovnog imaterijalnog principa, kao spomenik vremena, kontekstualizacija i smisaonost javnog prostora.
Zelenilo kao paradigma odnosa vlasti prema gra anima.
Građanska dimenzija – pojedinačni građani organizacije ili pokreti.
Nužnost alternative
Napomena:Razgovor će biti snimljen, autorizovan i objavljen u vidu prigodnog ilustrovanog zbornika kao svedočanstvo na ovaj događaj
Okvirni temat za razgovor:
Šta se dogodilo
•Zašto se insistiralo na totalnoj seči
•Zašto seča nije zaustavljena kada se videlo da je drveće u velikoj meri zdravo
•Da li je bila neophodna rekonstrukcija Bulevara – postavljanje prioriteta•Odnos vlasti prema životnoj sredini – kao opštem interesu
•Odnos javnosti prema problemu
•Odnos vlasti prema javnosti – akcija bez validnih argumenataZbog čega
•Ko je insistirao
•Ko je profitirao
Ko je izgubio
•Uloga institucija – Javnih preduzećaŠta će se doga ati dalje
•Ekološka karta Beograda
•Redefinisanje ekološkog atlasa grada
•Kako se upravlja Beogradom – novi projekti seče
•Zelenilo Beograda – strategija
•Odnos vlasti prema građanima
•Odnos građana prema svom gradu životna sredina i identitet
zeleni.talasi@gmail.com
недеља, 28. март 2010.
уторак, 16. март 2010.
KRIVIČNA PRIJAVA protiv izvrsilaca sece Platana
PRVOM OSNOVNOM TUŽILAŠTVU U BEOGRADU
Savska 17a, Beograd
K R I V I Č N A P R I J A V A
Protiv izvršilaca seče stabala na Bulevaru kralja Aleksandra i odgovornih lica u:
- JKP Zelenilo Beograd, Surčinski put br. 2, Beograd
- Agenciji za investicije Grada Beograda, Trg Nikole Pašića 6, Beograd
- i u drugim službama Grada Beograda i angažovanih operatera
zbog pustošenja šuma iz čl. 274 KZ, oštećenja životne sredine iz čl. 264 KZ, i povrede prava na informisanje o stanju životne sredine iz čl. 268 KZ.
Grad Beograd i JKP Zelenilo Beograd obratili su se Opštini Zvezdara i Opštini Palilula sa zahtevom da im opštine na osnovu čl. 14 Odluke o uređivanju i održavanju parkova Grada Beograda odobre seču 315 stabala platana koja su deo drvoreda koji postoji na Bulevaru kralja Aleksandra. Tim povodom Odsek za komunalne delatnosti Opštine zvezdara doneo je rešenje 322-7/10 od 11.2.2010. i rešenje 322-6/10 od 10.2.2010 godine. Opština Vračar donela je rešenje 322-2/2010 od 12.2.2010. godine. – Svim navedenim rešenjima odobrena je seča stabala koju su gradske institucije i JKP Zelenilo Beograd zahtevale.
Rešenje 322-7/10 Odseka za komunalne delatnosti Opštine Zvezdara dostavljeno je Zelenilu Beograd 12. februara 2010. godine. Rešenje 322-6/10 zvezdarskog Odseka za komunalne delatnosti i rešenje 322-2/2010 Opštine Vračar dostavljeno je Zelenilu Beograd odnosno Gradskoj agenciji za investicije tek 19. februara 2010. godine.
Prema Zakonu o opštem upravnom postupku, u skladu sa kojim su sva navedena rešenja doneta, rok za ulaganje žalbe iznosi 15 dana od dana dostavljanja rešenja (čl. 220). Tim rokom stranka ne može raspolagati, jer ne postoji samo u njenom interesu, već i u interesu javnog tužioca koji takođe može uložiti žalbu (čl. 213 st. 2 ZUP). U toku roka za žalbu, čl. 221 ZUP propisuje da se „rešenje se ne može izvršiti“. To znači da je seča drveća na Bulevaru kralja Aleksandra bila nedozvoljena sve do 28. februara/ 7. marta 2010. godine, a i duže u slučaju ulaganja žalbe u skladu sa čl. 213 ZUP.
Budući da je u periodu do 28. februara seča drveća na Bulevaru kralja Aleksandra nije bila dozvoljena (a delom do 7. marta i dalje nije dozvoljena), a da je u periodu od 26. do 27. februara posečeno oko 70 drvorednih stabala na potezu od Vukovog spomenika do Lipovog lada, postoji osnovana sumnja da su izvršioci i odgovorna lica JKP Zelenilo Beograd, gradske Agencije za investicije i drugih službi Grada Beograda i angažovanih operatera oborili više stabala u drvoredu i tako izvršili krivično delo pustošenja šume iz čl. 274 KZ.
Na drugom potezu, od Batutove ulice do Ulice gospodara Vučića, 27. februara 2010. godine oboreno je svih 30 stabala platana iako je rešenjem zvezdarskog Odeska za komunalne delatnosti br. 322-6/10 bila dozvoljena seča (obaranje) samo 23 stabla, dok je za 7 stabala rešenjem dozvoljeno isključivo premeštanje.
Budući da je drvored na Bulevaru kralja Aleksandra imao izvanredan ekološki značaj za njegove stanare i grad Beograd uopšte, da je bio prirodna zaštita stanara i prolaznika od prašine, buke, toplote, sunca i aero-zagađenja, i da je devastiran bez da je njegova seča bila u trenutku njenog izvršenja dozvoljena, postoji i osnovana sumnja da su navedena lica izvođenjem radova izvršila krivično delo oštećenja životne sredine iz čl. 264 KZ.
Odgovorna lica u JKP Zelenilo Beograd i ostalim gradskim službama sve vreme su pogrešno informisala javnost o stanju drvoreda na Bulevaru kralja Aleksandra. Iz dugo skrivane studije šumarskog fakulteta proističe da je bila neophodna zamena svega 50 od oko 330 stabala, a ne većine kako je isticano. Zbog toga i drugih netačnih podataka postoji osnovana sumnja da su navedena lica povredila prava na informisanje o stanju životne sredine, što je kažnjivo prema čl. 268 KZ.
Izvršioci su pokazali naročito visok stepen krivice, budući da su na protivpravnost seče upozoravani i da su i inače seču isplanirali i sproveli na prečac uz naročitu upornost i asistenciju policije. Imajući to u vidu, moli se Tužilaštvo da se založi za najstrože izrecive kazne i izricanje mere bezbednosti zabrane vršenja poziva.
Palata pravde, Prvi opstinski sud, soba 413, Savska 17, Beograd
Savska 17a, Beograd
K R I V I Č N A P R I J A V A
Protiv izvršilaca seče stabala na Bulevaru kralja Aleksandra i odgovornih lica u:
- JKP Zelenilo Beograd, Surčinski put br. 2, Beograd
- Agenciji za investicije Grada Beograda, Trg Nikole Pašića 6, Beograd
- i u drugim službama Grada Beograda i angažovanih operatera
zbog pustošenja šuma iz čl. 274 KZ, oštećenja životne sredine iz čl. 264 KZ, i povrede prava na informisanje o stanju životne sredine iz čl. 268 KZ.
Grad Beograd i JKP Zelenilo Beograd obratili su se Opštini Zvezdara i Opštini Palilula sa zahtevom da im opštine na osnovu čl. 14 Odluke o uređivanju i održavanju parkova Grada Beograda odobre seču 315 stabala platana koja su deo drvoreda koji postoji na Bulevaru kralja Aleksandra. Tim povodom Odsek za komunalne delatnosti Opštine zvezdara doneo je rešenje 322-7/10 od 11.2.2010. i rešenje 322-6/10 od 10.2.2010 godine. Opština Vračar donela je rešenje 322-2/2010 od 12.2.2010. godine. – Svim navedenim rešenjima odobrena je seča stabala koju su gradske institucije i JKP Zelenilo Beograd zahtevale.
Rešenje 322-7/10 Odseka za komunalne delatnosti Opštine Zvezdara dostavljeno je Zelenilu Beograd 12. februara 2010. godine. Rešenje 322-6/10 zvezdarskog Odseka za komunalne delatnosti i rešenje 322-2/2010 Opštine Vračar dostavljeno je Zelenilu Beograd odnosno Gradskoj agenciji za investicije tek 19. februara 2010. godine.
Prema Zakonu o opštem upravnom postupku, u skladu sa kojim su sva navedena rešenja doneta, rok za ulaganje žalbe iznosi 15 dana od dana dostavljanja rešenja (čl. 220). Tim rokom stranka ne može raspolagati, jer ne postoji samo u njenom interesu, već i u interesu javnog tužioca koji takođe može uložiti žalbu (čl. 213 st. 2 ZUP). U toku roka za žalbu, čl. 221 ZUP propisuje da se „rešenje se ne može izvršiti“. To znači da je seča drveća na Bulevaru kralja Aleksandra bila nedozvoljena sve do 28. februara/ 7. marta 2010. godine, a i duže u slučaju ulaganja žalbe u skladu sa čl. 213 ZUP.
Budući da je u periodu do 28. februara seča drveća na Bulevaru kralja Aleksandra nije bila dozvoljena (a delom do 7. marta i dalje nije dozvoljena), a da je u periodu od 26. do 27. februara posečeno oko 70 drvorednih stabala na potezu od Vukovog spomenika do Lipovog lada, postoji osnovana sumnja da su izvršioci i odgovorna lica JKP Zelenilo Beograd, gradske Agencije za investicije i drugih službi Grada Beograda i angažovanih operatera oborili više stabala u drvoredu i tako izvršili krivično delo pustošenja šume iz čl. 274 KZ.
Na drugom potezu, od Batutove ulice do Ulice gospodara Vučića, 27. februara 2010. godine oboreno je svih 30 stabala platana iako je rešenjem zvezdarskog Odeska za komunalne delatnosti br. 322-6/10 bila dozvoljena seča (obaranje) samo 23 stabla, dok je za 7 stabala rešenjem dozvoljeno isključivo premeštanje.
Budući da je drvored na Bulevaru kralja Aleksandra imao izvanredan ekološki značaj za njegove stanare i grad Beograd uopšte, da je bio prirodna zaštita stanara i prolaznika od prašine, buke, toplote, sunca i aero-zagađenja, i da je devastiran bez da je njegova seča bila u trenutku njenog izvršenja dozvoljena, postoji i osnovana sumnja da su navedena lica izvođenjem radova izvršila krivično delo oštećenja životne sredine iz čl. 264 KZ.
Odgovorna lica u JKP Zelenilo Beograd i ostalim gradskim službama sve vreme su pogrešno informisala javnost o stanju drvoreda na Bulevaru kralja Aleksandra. Iz dugo skrivane studije šumarskog fakulteta proističe da je bila neophodna zamena svega 50 od oko 330 stabala, a ne većine kako je isticano. Zbog toga i drugih netačnih podataka postoji osnovana sumnja da su navedena lica povredila prava na informisanje o stanju životne sredine, što je kažnjivo prema čl. 268 KZ.
Izvršioci su pokazali naročito visok stepen krivice, budući da su na protivpravnost seče upozoravani i da su i inače seču isplanirali i sproveli na prečac uz naročitu upornost i asistenciju policije. Imajući to u vidu, moli se Tužilaštvo da se založi za najstrože izrecive kazne i izricanje mere bezbednosti zabrane vršenja poziva.
Palata pravde, Prvi opstinski sud, soba 413, Savska 17, Beograd
понедељак, 15. март 2010.
Gradski Park,trkacka staza Usce - S I V
Trkacka staza Usce dugacka je 2.317 metara. Propusna moc staze je 22 automobila.Zbog održavanja auto-trka na kružnoj stazi „Ušće”, ( obicno oko 5. i 6. jula ) menja se režim rada linija GSP,
Kako se mnogi vozaci zale, Sređivali su asfalt pred trku i tako su ga dobro sredili da su se odvaljivali komadi svaki puta kada bi prešli preko tog dela, tako da je već u prvim krugovima tu nastala ogromna rupa pa je bilo smešno gledati vozače kako umesto idealnom linijom obilaze rupu na sred "staze".
foto: Dicky (nesrece su ceste na uscu)FIA GT trka u Beogradu – 2010? Tokom proteklih godina bilo je dosta pokušaja da se napravi prava trkačka staza u Srbiji, koja bi mogla da zadovolji FIA bezbedonosne standarde. Nažalost, svi ti pokušaji su ostali samo to - pokušaji. Da li je najnoviji tračak nade da će u Beogradu biti sagrađena trkačka staza, na kojoj bi čak mogla da se vozi FIA GT trka i realan?
Iako su tokom proteklog perioda kao potencijalni organizatori izgradnje pravog trkačkog kompleksa u raznim nepotvrđenim vestima bile razne domaće i strane ličnosti, počevši od bivšeg ministra Velje Ilića, Bernija Eklestona, pa sve do vlasnika medijske kuće SAT - Mirka Alvirovića, tu trkačku stazu nismo izgradili.
Krajem godina, na redovnoj dodeli nagrada, koju organizuje Sportski Auto Moto Savez Srbije (SAMSS), predsednik ove organizacije je izjavio da su u toku pregovori za izgradnju trkačke staze na „Ušću", što je većini gledalaca ili čitalaca izveštaja sa ovog događaja verovatno i promaklo.
Nama, koji smo već bili obavešteni o ovakvoj mogućnosti, to je bio prvi znak da stvari ovoga puta možda imaju realnog osnova.
Top automobili na Ušću? Ovih dana je stigla nezvanična potvrda da je grad Beograd obezbedio potrebne dozvole, a da će po svemu sudeći, poznata medijska ličnost i trkački vozač, Andrej Kulundžić biti jedan od glavnih aktera u ovoj organizaciji. Grubi plan, kako saznajemo, je da se staza proteže od "Brankovog Mosta" pa do Hotela Jugoslavija.
Ne samo što su finansije i dozvole obezbeđene, već su pregovori sa SRO i FIA u završnoj fazi da se u Beogradu 2010. godine, nakon izgradnje staze, vozi FIA GT trka!
Ostaje samo da se nadamo da i ovaj plan neće propasti pre nego i započne realizacija.
video, trke usce 91. sikana ,
Član njihovog tima Đorđe Bajić bio je zgrožen uslovima pod kojima ovi momci voze.
– Staza na Ušću je prava klanica, toliko je neobezbeđena da bezmalo svake godine neki od vozača pogine, a u subotu se nesreća zamalo ponovila. Zbog toga nam ne dolaze takmičari iz okruženja i kao Beograđanin ističem da je sramota za moj grad što ne izdvoji 150.000 evra i ne napravi stazu dostojnu velegrada – naglasio je Bajić, a Asanović klimajući glavom potvrđivao.
Njihovo mišljenje delio je i naš najtrofejniji vozač svih vremena, Užičanin Milun Vesnić.
– Dve decenije sam učestvovao na trkama po svetu. Svaka metropola ima aerodrom, hipodrom i autodrom. Beograd ga nema i neće ući u red metropola dok ne uredi i obezbedi stazu na Ušću – objasnio je Vesnić. Škripa vrelih guma na Ušću naslovi.net
~~~~
S I V
Zeleni pojas između Dunava i Bulevara Mihaila Pupina, sa objektima SIV, zgrade bivšeg CK i Muzeja savremene umetnosti kao pojedinačnih objekata i akcentima u slobodnom prostoru, predstavlja važan element identiteta centra Novog Beograda, ali i Beograda u celini i njegovog izlaska na Savu i Dunav. On je zajedno sa Velikim Ratnim ostrvom deo zelenog srca Beograda, koje se može uređivati isključivo kao javni gradski park. Deo obale Dunava naspram Velikog i Malog Ratnog ostrva od postojeće obaloutvrde kod hotela Jugoslavija do Ušća, planirati sa plitkim trevnatim nasipom i sa autohtonom vegetacijom.
Planirano je da zgrada bivšeg CK dobije novu namenu sa komercijalnim i centralnim funkcijama, da pojas zelenila prema Bulevaru Nikole Tesle bude sačuvan i da objekat i dalje ima ulogu jednog od gradskih repera. Zbog istaknutog mesta i značaja u panorami grada, poželjno je raspisivanje konkursa pre regulacione razrade.
Zelenilo
Evidentan je manjak zelenih površina, te je imperativ da se očuvaju sve postojeće, uz dodatni uslov da kontaktne zone treba planirati sa višim standardom zelenila. Najznačajnije zelene površine su Gradski park i Dunavski kej, na kojima nije dozvoljena izgradnja novih objekata. Potrebano je ostvariti kontinuitet zelenila na dunavskoj obali, sve do Ušća. Lesni plato je dominantan u slici grada sa glavnih ulaznih pravaca i sa Dunava, te se planom predviđa njegovo čuvanje sa formiranjem zelenih masiva duž krune i, gde je to moguće, na kosinama platoa. Zelenilo na kruni segmenata lesnog platoa koji se nalazi na obodu Starog jezgra Zemuna ima i ulogu zaštitne panorame i ambijenta ove zaštićene prostorne celine.
vise: SACUVAJMO BEOGRADSKE PLATANE FB grupa
недеља, 14. март 2010.
Šesti Park- odgovor Opštine
odgovor opstine na peticiju / još jedan slučaj Petog parkića... ovog puta u Mirijevu...na zelenoj površini izmedju ulice Matice Srpske i stambenog objekta na istoj adresi, brojevi 62-66, započela je izgradnja stambenog objekta!!!
prema informacijama dobijenim od Građevinske inspekcije za ovaj objekat izdato je Odobrenje za izgradnju od strane Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda..., sto znači da je objekat površine preko 800m2. to takođe znači da je izvršena prenamena zelene /parkovske/ površine u građevinsko zemljište, što se jasno vidi u Detaljnom urbanističkom planu ovog područja.
dakle, Grad Beograd i Opština Zvezdara SAGLASNI su sa ukidanjem parka i izgradnjom objekta!!!
svi mi koji živimo u ovom delu Mirijeva NISMO!!!
naše neslaganje sa ovom odlukom Grada iskazaćemo okupljanjem na lokaciji, u subotu u podne.
pozivamo vas da nam se pridružite u nastojanju da sačuvamo našu jedinu zelenu oazu!!!
opstao je Peti parkić, pomozite nam da sačuvamo i ovaj!!!
>>>
SVAKI Beograđanin, u proseku, raspolaže sa oko 20 kvadratnih metara zelenih površina, što je za pet kvadrata manje nego u evropskim metropolama. Zelena polja u prestonici nestaju pod temeljima mnogobrojnih zgrada, lokala, firmi... Novosti
Zvezdara-šuma2
петак, 12. март 2010.
Širom otvorenih očiju
PETICIJA,SAČUVAJMO PLATAN BROJ 198. hrvatski mediji pisu istinu dok kod nas samo 24 sata je to uradila i time probila medijsku blokadu.
Autor: Portal Jutarnji.hr
BEOGRAD - Pjevač Rambo Amadeus legnuvši na asfalt na dvadeset je minuta zaustavio promet beogradskim bulevaru Kralja Aleksandra u znak protesta protiv sječe platana.
Ekološki osviještenog glazbenika na protest je potaknula sječa 329 platana. Naime, odluka o sječi starog drveća izazvala je negodovanje brojnih Beograđana zbog čega su uklanjanje platana osiguravale jake policijske snage.
Rambo Amadeus se solidarizirao s Beograđanima i stanovnicima Bulevara te svoju ljutnju zbog "vandalskog čina" izrekao 20-minutnim ležanjem nasred ulice.
Nakon prosvjeda inzistirao je da ga policija privede jer bi ga, kako kaže, bilo "sram da toga dana bude na slobodi". "U cara Trajana kozje uši!", poručio je Rambo beogradskom gradonačelniku Draganu Đilasu, ustvrdivši da je sječa platana kriminalni čin koji se ne može sakriti.
http://www.jutarnji.hr/rambo-amadeus...ogradu/600484/
Press Online :: Seča platana koštala je osam miliona! , - To je šok za koji moramo pripremiti sugrađane i objasniti im zašto to činimo. Pojedina stabla imaju i po 90 godina što zbog mogućnosti pada predstavlja ozbiljnu pretnju kako za građane tako i za njihovu imovinu. Iako smo do sada svake godine orezivali sva stabla do samog račvanja takav drvored nema ni estetsku ni ekološku ulogu - objašnjava Radovan Draškić, direktor JKP „Zelenilo. Duž celog Bulevar biće zasađeni novi drvoredi?? (blic).
*Zaspali u crnoj travi: уставнa жалбa због сече платана (blic) ,
Na samom početku da kažem da se ovaj tekst neće odnositi na E-novine, Peščanik, Prvi program Radio Beograda, Radio 202 i emisiju Dizanje na radiju B92, koji su uradili koliko su mogli da se seča platana na Bulevaru spreči. Ali će se odnositi na medije koji imaju najveći uticaj na javnost: dnevnu i nedeljnu štampu i televizije. Pratio sam prvenstveno pisanje listova Politika, Blic, Novosti, Danas i Press, nedeljnika Vreme i televizija Studio B i B92. Koliko su se svi ovi mediji potrudili da u slučaju seče platana javno dobro i interes javnosti budu zaštićeni pred mogućim zloupotrebama?
...Dani pred seču prošli su u potpunoj medijskoj blokadi, u koju se ušlo sa stavom da je sastanak Čedomira Jovanovića i Dragana Đilasa pokazao da je seča opravdana.26 Prostesti su predstavljeni kao stav male grupe koja je podlegla vlastitim emocijama. Medijska priprema i obrada seče platana na Bulevaru
SKUP> u nedelju, 14. marta, od 16 do 18h zakazan je i odobren javni skup povodom rođendana vašeg Drvenog advokata (Vladimir Zivanovic), sa ciljem da se građani bolje upoznaju sa akcijom za očuvanje Platana br. 198.
Kada teniseri osvoje turnir slikaju se sa velikim peharom, i on tu ostaje, a kući nose mali. Tako i Vlada, nama u komšiluku, I SVIM BEOGRADJANIMA, ostavlja veliki stogodišnji Platan 198, osvojen na NAJVAŽNIJEM TURNIRU - ODBRANE ČASTI I DOSTOJANSTVA, a kući nosi minijaturni fikus..
,Hronologija-masakr Platana
четвртак, 11. март 2010.
Krivo im Drveće?
"Beograd je Svet" AL' MALO SUTRA! Beograd kao "divlji zapad" .TAJ DRVOSEK NIJE NAŠ GRADONAČELNIK, MI SE NJEGA ODRIČEMO, I PREKO NOVINA. Usta su mu puna "planova" i poziva raznoraznim "stranim ulagačima i investirorima" iz raznih oblasti i struktura... Bajke o Beogradu koji napreduje, o Beogradu punom turističkih ponuda, o otvaranju velikih mogućnosti za investitore, predstave Beograda kao neke Metropole... ipak ostaju samo bajke.
Beograd je imao šta da ponudi, ovamo su turisti dolazili zbog Istorije kojom je Beograd odisao.. najposećenije ulice su one stare, stara zdanja i ostale Istorijske činjenice koje su ovde bile opipljive- i kao još žive.
Sve je to bilo nekada- ipak ne tako davno, a danas već borimo se da održimo deliće Istorije i onoga što nas vezuje sa našim starima. Otimaju nam ono što nas podseća da je ovo naša dedovina, da je ovde mesto gde još uvek žive naši predci.
Ovih dana 2010. , ova persona koja se predstavlja kao naš gradonačelnik (isti onaj koji je pre 5 dana demonstrirao silu kidanjem duša beogradskih), traži novac za nove sadnice... iako su po planu te sadnice morali već da obezbede-pre nego li ove Platane (nelegalno) počupaju. Reklo bi se, poznata je ovo situacija "dok je ovaca za šišanje..."
ALI MI PARE NEĆEMO DATI!
Jednog dana, kada bulevar bude zavšen- onda ćemo tek proceniti može li mlado drvo tu na ponuđenom mestu da opstane, pa ako može organizovaćemo se- da sadimo nova (isto kako su se naši starci, nekada davno- organizovali).
Veliko čerupanje ulica tek predstoji...
Veliko čerupanje ulica tek predstoji... Sadnice drvoreda - bul. Kralja Aleksandra (drveće koje više nepostoji) donete su iz Nemačke u periodu od 1920. do 1930. godine. Beogradu su mladi platani poslati na ime ratne odštete iz Prvog svetskog rata. Nemci su, na osnovu ugovora o reparaciji, posadili zelenilo na više lokacija u centru grada. Tako su stabla zasađena u ulicama Cara Dušana, Džordža Vašingtona i Strahinića Bana, ali i drugim poznatijim centralnim ulicama starog Beograda.
Novac za novi drvored ? 22. Feb. 2010 16:19 Izvor: Tanjug
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i članovi skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine ocenili su danas da im predstoji zajednički napor na pronalaženju novca za postavljanje novog drvoreda u Bulevaru Kralja Aleksandra.
When there was in the beginning no world,
Then there was neither heaven nor earth.
Everywhere was a blue sea,
And on the midst of the sea, a green plane-trees
On the plane tree three doves,
Three doves take counsel,
Take counsel as how to create the world.
"Let us plunge to the bottom of the sea.
Let us gather fine sand;
Let us scatter fine sand,
That it may become for us black earth.
Let us get golden rocks;
Let us scatter golden rocks.
Let there be for us a bright sky,
A bright sky, a shining sun,
A shining sun and bright moon,
A bright moon, a bright morning star,
A bright morning star and little starlets.
-Drahomaniv p.10, circe-argent.com/slavic_paganism.htm
Novac za novi drvored ? 22. Feb. 2010 16:19 Izvor: Tanjug
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i članovi skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine ocenili su danas da im predstoji zajednički napor na pronalaženju novca za postavljanje novog drvoreda u Bulevaru Kralja Aleksandra.
When there was in the beginning no world,
Then there was neither heaven nor earth.
Everywhere was a blue sea,
And on the midst of the sea, a green plane-trees
On the plane tree three doves,
Three doves take counsel,
Take counsel as how to create the world.
"Let us plunge to the bottom of the sea.
Let us gather fine sand;
Let us scatter fine sand,
That it may become for us black earth.
Let us get golden rocks;
Let us scatter golden rocks.
Let there be for us a bright sky,
A bright sky, a shining sun,
A shining sun and bright moon,
A bright moon, a bright morning star,
A bright morning star and little starlets.
-Drahomaniv p.10, circe-argent.com/slavic_paganism.htm
Vandali i oni koji stoje iza njih
Zašto se sve ovo događa u Beogradu?
Zato što u Beogradu ima novca i ima stvari koje se mogu prodati. Zato što se ka Beogradu gravitira i ljudi u njega dolaze jer i dalje po inerciji osećaju da iz njega zrači neka nada i mogućnost. Upravo je to dvoje - gorivo koje ljudi koji uništavaju grad pretvaraju u novac za svoje džepove ili fondove stranaka - svejedno.
Ponavlja se ista matrica po kojoj se prvo upropasti nešto što funkcioniše u postojećem vakumu, utroši se puno novca a pritom se uništi kvalitet koji je postojao sam od sebe uspostavljen kroz vreme i autentično ponašanje ljudi koji su taj prostor koristili.
Evo tri primera, potpuno divergentna, koja su po delovanju aktera - vinovnika njihovog delimičnog ili potpunog gubitka funkcije i duha - veoma slična i ilustrativna.
a) Narodna biblioteka Srbije
Naglom i ničim izazvanom akcijom izvesnog S Ugričića, ova ustanova kulture od izuzetnog značaja prestala je sa radom pre skoro tri pune godine, zbog rekonstrukcije. Koja već sada traje šest puta duže nego što je najavljeno. Ne vidi joj se kraj. A šta se dogodilo, partijski kadrovik odlučio je da je neophodno da se za njegovog mandata upravljanja ovom institucijom zgrada koja je bila potpuno funkcionalna, pomalo oronula ali funkcionalna - kompletno rekonstruiše. Najavljeno je uvođenje interneta u veliku čitaonicu koja je bila gotovo sveti prostor posvećen čitanju u tišini. Sada ćemo tamo dobiti internet, kao da ga i onako nema svuda i tako će se čitaonica pretvoriti u chat room ili nešto još gore. Naglo su i pompezno otvoreni radovi a onda se dogodilo sledeće. Radovi su pokazali da je neophodna višestruko obimnija rekonstrukcija - navod investitora, koji nije mnogo proveravan. Nije pronađen originalni projekat arh Kurtovića, ostali su zbog krize bez prvobine sume novca opredeljene za rekonstrukciju.
NBS ne radi već treću godinu za redom. Svakog dana u ovoj instituciji bilo je oko 1000 studenata koji su u čitaonici spremali ispite i koristili fondove biblioteke. Zahvaljujući jednoj "dobro isplaniranoj akciji" svesnog menadžera ustanove kulture, uskoro će čitava jedna generacija studenata BU proći kroz školovanje bez saznanja da postoji Narodna biblioteka i njena čitaonica.
Niko nije odgovoran
b) Pijaca Zeleni Venac
Rekonstrukcija započeta jula 2005 trajala je do početka 2007 godine. Dakle skoro godinu i po dana. Za to vreme seljaci su bili u egzilu u Kameničkoj ulici. Posle nekoliko vraćanja popravki i ponovnih rekonstruisanja rekonstrukcija, napravljena je prva evropska pijaca u Beogradu. Sa liftovima, podzemnim garažama, modernim tezgama. Nedostaje samo jedna stvar - ljudi. Ubijen je duh tog mesta, jednim banalnim nakalemljianjem ultramodernog projekta na stvarnost i ljude koje niko nije pitao za mišljenje.
Ide se dalje sa planovima za rekonstrukciju Kalenića i Đerma
c) Bulevar Kralja Aleksandra
Ovo je najsvežiji primer gde se ponovo ponavlja ista matrica. Rekonstruisaćemo nešto što radi, da bi potrošili pare kroz firme koje drže naši prijatelji i otvorili poslovne prostore i prostor za građevinu za druge svoje prijatelje. Ako u procesu stradaju neka drevna stabla platana. Šta da se radi. To je jednostavno tako. Vandali mmoraju da ruše da bi neki drugi mogli da grade. Jer izgleda da vandali puno duguju graditeljima. Tako su Beograd i Beograđani samo kolateralna šteta tog ugovornog odnosa.
Beograd ubrzano nestaje. Njihovi apetiti nisu ograničeni.
Ako ne budemo uradili ništa ostaćemo bez ičega. Ali ima i neke gorke pravde u svemu tome.
Zato što u Beogradu ima novca i ima stvari koje se mogu prodati. Zato što se ka Beogradu gravitira i ljudi u njega dolaze jer i dalje po inerciji osećaju da iz njega zrači neka nada i mogućnost. Upravo je to dvoje - gorivo koje ljudi koji uništavaju grad pretvaraju u novac za svoje džepove ili fondove stranaka - svejedno.
Ponavlja se ista matrica po kojoj se prvo upropasti nešto što funkcioniše u postojećem vakumu, utroši se puno novca a pritom se uništi kvalitet koji je postojao sam od sebe uspostavljen kroz vreme i autentično ponašanje ljudi koji su taj prostor koristili.
Evo tri primera, potpuno divergentna, koja su po delovanju aktera - vinovnika njihovog delimičnog ili potpunog gubitka funkcije i duha - veoma slična i ilustrativna.
a) Narodna biblioteka Srbije
Naglom i ničim izazvanom akcijom izvesnog S Ugričića, ova ustanova kulture od izuzetnog značaja prestala je sa radom pre skoro tri pune godine, zbog rekonstrukcije. Koja već sada traje šest puta duže nego što je najavljeno. Ne vidi joj se kraj. A šta se dogodilo, partijski kadrovik odlučio je da je neophodno da se za njegovog mandata upravljanja ovom institucijom zgrada koja je bila potpuno funkcionalna, pomalo oronula ali funkcionalna - kompletno rekonstruiše. Najavljeno je uvođenje interneta u veliku čitaonicu koja je bila gotovo sveti prostor posvećen čitanju u tišini. Sada ćemo tamo dobiti internet, kao da ga i onako nema svuda i tako će se čitaonica pretvoriti u chat room ili nešto još gore. Naglo su i pompezno otvoreni radovi a onda se dogodilo sledeće. Radovi su pokazali da je neophodna višestruko obimnija rekonstrukcija - navod investitora, koji nije mnogo proveravan. Nije pronađen originalni projekat arh Kurtovića, ostali su zbog krize bez prvobine sume novca opredeljene za rekonstrukciju.
NBS ne radi već treću godinu za redom. Svakog dana u ovoj instituciji bilo je oko 1000 studenata koji su u čitaonici spremali ispite i koristili fondove biblioteke. Zahvaljujući jednoj "dobro isplaniranoj akciji" svesnog menadžera ustanove kulture, uskoro će čitava jedna generacija studenata BU proći kroz školovanje bez saznanja da postoji Narodna biblioteka i njena čitaonica.
Niko nije odgovoran
b) Pijaca Zeleni Venac
Rekonstrukcija započeta jula 2005 trajala je do početka 2007 godine. Dakle skoro godinu i po dana. Za to vreme seljaci su bili u egzilu u Kameničkoj ulici. Posle nekoliko vraćanja popravki i ponovnih rekonstruisanja rekonstrukcija, napravljena je prva evropska pijaca u Beogradu. Sa liftovima, podzemnim garažama, modernim tezgama. Nedostaje samo jedna stvar - ljudi. Ubijen je duh tog mesta, jednim banalnim nakalemljianjem ultramodernog projekta na stvarnost i ljude koje niko nije pitao za mišljenje.
Ide se dalje sa planovima za rekonstrukciju Kalenića i Đerma
c) Bulevar Kralja Aleksandra
Ovo je najsvežiji primer gde se ponovo ponavlja ista matrica. Rekonstruisaćemo nešto što radi, da bi potrošili pare kroz firme koje drže naši prijatelji i otvorili poslovne prostore i prostor za građevinu za druge svoje prijatelje. Ako u procesu stradaju neka drevna stabla platana. Šta da se radi. To je jednostavno tako. Vandali mmoraju da ruše da bi neki drugi mogli da grade. Jer izgleda da vandali puno duguju graditeljima. Tako su Beograd i Beograđani samo kolateralna šteta tog ugovornog odnosa.
Beograd ubrzano nestaje. Njihovi apetiti nisu ograničeni.
Ako ne budemo uradili ništa ostaćemo bez ičega. Ali ima i neke gorke pravde u svemu tome.
Seča i sudbina platana
Seča i sudbina platana
Marifetluk obmane ili argumenti demokratskog dijaloga
Komandno najavljena »Seča platana«, sporenje i kontroverze oko rekonstrukcije dela Bulevara kralja Aleksandra, svakako jesu još jedan u nizu autogolova gradske uprave (sada i Republičkog skupštinskog odbora za zaštitu životne sredine), ali i same urbanističke struke. Istovremeno, postavlja se i složenije pitanje prava građana na pokretanje i dobijanje odgovora na instrument »peticije«. To pravo jeste političko, odnosno ljudsko pravo i sloboda, kako se i navodi u članu 56 Ustava Republike Srbije. Principi participatorne demokratije, prava na informaciju i dostupnost institucijama u cilju zaštite »javnog dobra« kao iskaza opšteg i ličnog »kvaliteta urbanog življenja« sadržani su i u Arhuskoj konvenciji donetoj još 1998. godine. Ratifikovana je u našoj Skupštini sa zakašnjenjem i pod pritiskom, ne samo kao preduslov pridruživanju EU, već i prava da budemo zemlja domaćin Ministarskoj ekološkoj konferenciji 2007. godine. Time je stečeno i pravo da upravo danas na čelu s resornim ministrom Dulićem predsedavamo UNEP-ovim skupom ministara ekologije na dalekom Baliju.
Međutim, upravo taj raskorak, zaludni napori i gubici, između realnosti na domaćem terenu i globalnih iskaza o potrebi strateškog planiranja održivim razvojem, daju nam za pravo da uprkos »stavljanju pred svršen čin« nastavimo protest protiv ovakvog primera »rekonstrukcije« ovog dela i inih beogradskih bulevara.
Pored brojnih peticija, blogova i napisa u medijima, osim arhitekata i urbanista udruženih u Akademiji arhitekata, nijedna druga organizovana grupa stručnjaka nije se do sada oglasila. Izgleda čudno, ali ova namerena seča platana ujedinila je u konfuziji dobronamerne građane i one druge »duhove iz boce«, sumnjivo lobistički motivisane da dobiju novi argument i da produže samo svoj javni život. Jer, očekivali smo i u ovoj sferi »zastupanja javnog interesa« neophodnu profesionalnu pa i političku lustraciju. Ona je neophodna ne samo zbog etike i kodeksa različitih esnafa i izvršne vlasti, već i kao osnova drugačije, savremene naučno utemeljene paradigme razvoja grada i participatorne demokratije.
U tom kontekstu, iznenađujuće je i koliko se malo oglasilo samih stanovnika i vlasnika objekata duž Bulevara; verovatno i oni lobiraju »na sitno« za parking mesto, nesvesni
Međutim, upravo taj raskorak, zaludni napori i gubici, između realnosti na domaćem terenu i globalnih iskaza o potrebi strateškog planiranja održivim razvojem, daju nam za pravo da uprkos »stavljanju pred svršen čin« nastavimo protest protiv ovakvog primera »rekonstrukcije« ovog dela i inih beogradskih bulevara.
Pored brojnih peticija, blogova i napisa u medijima, osim arhitekata i urbanista udruženih u Akademiji arhitekata, nijedna druga organizovana grupa stručnjaka nije se do sada oglasila. Izgleda čudno, ali ova namerena seča platana ujedinila je u konfuziji dobronamerne građane i one druge »duhove iz boce«, sumnjivo lobistički motivisane da dobiju novi argument i da produže samo svoj javni život. Jer, očekivali smo i u ovoj sferi »zastupanja javnog interesa« neophodnu profesionalnu pa i političku lustraciju. Ona je neophodna ne samo zbog etike i kodeksa različitih esnafa i izvršne vlasti, već i kao osnova drugačije, savremene naučno utemeljene paradigme razvoja grada i participatorne demokratije.
U tom kontekstu, iznenađujuće je i koliko se malo oglasilo samih stanovnika i vlasnika objekata duž Bulevara; verovatno i oni lobiraju »na sitno« za parking mesto, nesvesni
| ekološkog i zdravstvenog problema seče ove posebno vredne vrste flore. |  | ||||
|
naknadne posledice skrivenih interesa i legalizacije dugogodišnje nelegalne izgradnje, gde se ništa nije ulagalo u kapacitete komunalnih mreža, a ponajmanje u garažiranje automobila vlasnika okolnih vrlo skupih, tih istih nelegalnih stanova.
S pravom se pitamo zašto se odjednom baš sada, poslednjih dana mrzlog februara, dok »bolesni« platani nisu olistali (ali JESU propupili!), vodi ishitrena i konfuzna polemika, diže medijska prašina kao svojevrsna »dimna zavesa« oko neophodnosti, ali i nepopustljive namere da se poseče 329 »bolesnih platana koji ugrožavaju bezbednost građana«!
Cinično je da ista bezbednost ne važi u delu Bulevara od glavne pošte do Vukovog spomenika, ili u parku iza Vuka. Tu u parku, na svega nekoliko metara od bolno potkresanih platana duž tramvajskih šina veličanstveno se šepure dvadesetak metara visoki nepotkresani platani sa širokim krošanjama, a sve nad glavama dece koja se ispod njih igraju. Toliko o argumentu i doslednosti brige javnog preduzeća »Zelenilo« o javnoj bezbednosti građana.
O uzroku »bolesti« platana sve nam je jasno, upravo onako kako se već »klasično« u urbanoj špekulantskoj rekonstrukciji dolazi do »slobodne parcele« pod ambijentalno ili spomenički zaštićenim objektom »koji smeta«, metodom neobjašnjenog uzroka »požara«! Analogija s »nestručnim podrezivanjem platana pre dve godine« je više nego simptomatična.
Sva ova ujdurma pravda se čak »zaštitom bezbednosti građana« i ekonomičnosti radova »u paketu« rekonstrukcije 2,5 kilometra Bulevara kralja Aleksandra, samo »od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace«. Navode se radovi popravke kolovoza, trotoara, izmeštanja tramvajskih šina, nov toplovod, vodovod i kanalizacija i rekonstrukcija elektro-mreže... ali niko ne pominje glavni razlog i koja je varijanta javnog saobraćaja usvojena, »metro ili tramvaj«, kada i od koga? Ne pominje se ni koliki je broj novih i kakvih parking mesta tu predviđen na račun ne samo platana već i širine pešačkih trotoara. Zašto se unapred odustaje od revitalizacije drvoreda platana!
Ovakvu konfuziju donekle i u inat stvorila je gradska uprava, potvrđujući opravdanost
S pravom se pitamo zašto se odjednom baš sada, poslednjih dana mrzlog februara, dok »bolesni« platani nisu olistali (ali JESU propupili!), vodi ishitrena i konfuzna polemika, diže medijska prašina kao svojevrsna »dimna zavesa« oko neophodnosti, ali i nepopustljive namere da se poseče 329 »bolesnih platana koji ugrožavaju bezbednost građana«!
Cinično je da ista bezbednost ne važi u delu Bulevara od glavne pošte do Vukovog spomenika, ili u parku iza Vuka. Tu u parku, na svega nekoliko metara od bolno potkresanih platana duž tramvajskih šina veličanstveno se šepure dvadesetak metara visoki nepotkresani platani sa širokim krošanjama, a sve nad glavama dece koja se ispod njih igraju. Toliko o argumentu i doslednosti brige javnog preduzeća »Zelenilo« o javnoj bezbednosti građana.
O uzroku »bolesti« platana sve nam je jasno, upravo onako kako se već »klasično« u urbanoj špekulantskoj rekonstrukciji dolazi do »slobodne parcele« pod ambijentalno ili spomenički zaštićenim objektom »koji smeta«, metodom neobjašnjenog uzroka »požara«! Analogija s »nestručnim podrezivanjem platana pre dve godine« je više nego simptomatična.
Sva ova ujdurma pravda se čak »zaštitom bezbednosti građana« i ekonomičnosti radova »u paketu« rekonstrukcije 2,5 kilometra Bulevara kralja Aleksandra, samo »od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace«. Navode se radovi popravke kolovoza, trotoara, izmeštanja tramvajskih šina, nov toplovod, vodovod i kanalizacija i rekonstrukcija elektro-mreže... ali niko ne pominje glavni razlog i koja je varijanta javnog saobraćaja usvojena, »metro ili tramvaj«, kada i od koga? Ne pominje se ni koliki je broj novih i kakvih parking mesta tu predviđen na račun ne samo platana već i širine pešačkih trotoara. Zašto se unapred odustaje od revitalizacije drvoreda platana!
Ovakvu konfuziju donekle i u inat stvorila je gradska uprava, potvrđujući opravdanost
| slutnji građana o namernom skrivanju činjenica, opredeljujući se za podršku samo duhu »investitorskog urbanizma«, inherentno protivnom interesima građana i javnog dobra. Optimizacija interesa investitora, a posebno u jeku afera kriminalizovanog kapitala, koji se najbolje »pere i ugrađuje« u stanogradnji, jeste i u teoriji i u praksi svugde u svetu opasna i dugoročna prepreka bitnim pretpostavkama savremenog, socijalno kohezivnog i |  |
ekološki održivog urbaniteta. Ovakav naopaki model razvoja gradova ozbiljno i uvek se vezuje za nepoštovanje javnosti, potcenjivanje dijaloga s građanima, iskazano površnošću argumenata »za neupućene« i »one upućene«. Spremnost demokratskih vlasti za pravovremeni, otvoreni i participatorni dijalog sa građanima korisnicima javnog dobra i urbanom javnošću, a pogotovo sa legalno realizovanim interesima privatnog vlasništva, tu ni ne postoji.
Kažu da će ovaj posao od 1,8 milijardi dinara obezbediti gradska vlast i Evropska investiciona banka. (Istovremeno nam kažu i da nema novaca za kvalitetniju strukturnu rekonstrukciju bezbednosti na mostu Gazela, a Pančevački most više niko i ne pominje, niti iz bezbednosnih razloga bar smanjuje opterećenja i protok saobraćaja!) Gradski čelnici tvrde da će poduhvat na Bulevaru biti završen za šest meseci, a celovita opravdanost i akcija podržani su pompom »autoriteta« Šumarskog fakulteta u Beogradu. Međutim, i »druga strana«, koja sumnja i osporava, takođe se poziva na svoje »autoritete«, opet sa Šumarskog fakulteta!
Treća, odnosno savremenija varijanta rešavanja saobraćaja u velikim gradovima vezuje se za sinhrono rešavanje ekoloških problema kao doprinosa gradova kontroli klimatskih promena, a ovde nije uopšte ni ponuđena. Iako se u agendi rada i međunarodne saradnje Stalne konferencije gradova i opština Srbije, odavno i uz podršku ICLEI (International Council for Environmental Initiative) elaboriraju i realizuju projektni programi »Lokalne agende 21«, »Mreža gradova za klimu«, »Održivog razvoja grada« i drugo, kao modeli »Dobre prakse« upravo korisni za ovakve urbane rekonstrukcije i strategije održivog razvoja grada.
Međutim, te iste gradske vlasti su se tu pre neki dan zaklinjale da će »posaditi mlade zdrave platane već nekoliko metara visoke, debele, prečnika 10 cm« (!), da bi odmah nakon podrške seči platana, Odbora za ekologiju, Republičke Skupštine, obznanili da takvo drvo košta 900 evra i da stoga pozivaju građane (sada ne i već prisutne stručnjake sa Šumarskog) da »biraju stabla« sadnica javora ili jablanova (jeftine čamovine poput topola sa svim alergentima, »macama«), odnosno da se »igraju participacije«. Nije nikad bilo svejedno koje će se drvo saditi, zato i nije čudno zašto je baš plemenito drvo platana sađeno poslednja tri veka uzduž prosecanih modernih bulevara evropskih metropola i gradova.
Platani su egzotično, listopadno drveće visine do 40 metara, široke krošnje i istog takvog korenja, koje upija vodu i stabilizuje teren; široki svetli zeleni list najbolji je bio-filter UV zračenja i apsorpcije letnjih žega i prašine. Zbog toga je, kao i srodni eukaliptus, donesen iz Azije pre tri veka, a oba su postala omiljeno i korisno »melioraciono« drvo u urbanim sredinama Otomanske imperije, a potom i Evrope. Mnogi bulevari svetskih metropola duguju deo svog šarma patinasto beličastoj estetici kore debla i prozračnosti zelenila ovoga drveća, koje je baron Osman spektakularno zasadio uzduž legendarno prosečenih pariskih bulevara.
Naše bulevare »prosecao« je i uz njih sadio platane (a nije ih bilo u našim rasadnicima!) knez Miloš i brat mu Jevrem Obrenović, kada je još 1834. godine »jasno ocrtao svoj politički i urbanistički program o stvaranju novog, srpskog Beograda, koji će postati ‘glavna varoš’ Srbije... sa mrežom ulica bulevarskih širina, kakve će se posle nekoliko vekova prosecati u Parizu i Beču i steći pravo da se uključi u porodicu evropskih, uređenih gradova« (Grupa autora SANU, Istorija Beograda, 1995, str. 251).
Značaj obnavljanja platana u urbanoj matrici bulevara grada najbolje ilustruje činjenica
Kažu da će ovaj posao od 1,8 milijardi dinara obezbediti gradska vlast i Evropska investiciona banka. (Istovremeno nam kažu i da nema novaca za kvalitetniju strukturnu rekonstrukciju bezbednosti na mostu Gazela, a Pančevački most više niko i ne pominje, niti iz bezbednosnih razloga bar smanjuje opterećenja i protok saobraćaja!) Gradski čelnici tvrde da će poduhvat na Bulevaru biti završen za šest meseci, a celovita opravdanost i akcija podržani su pompom »autoriteta« Šumarskog fakulteta u Beogradu. Međutim, i »druga strana«, koja sumnja i osporava, takođe se poziva na svoje »autoritete«, opet sa Šumarskog fakulteta!
Treća, odnosno savremenija varijanta rešavanja saobraćaja u velikim gradovima vezuje se za sinhrono rešavanje ekoloških problema kao doprinosa gradova kontroli klimatskih promena, a ovde nije uopšte ni ponuđena. Iako se u agendi rada i međunarodne saradnje Stalne konferencije gradova i opština Srbije, odavno i uz podršku ICLEI (International Council for Environmental Initiative) elaboriraju i realizuju projektni programi »Lokalne agende 21«, »Mreža gradova za klimu«, »Održivog razvoja grada« i drugo, kao modeli »Dobre prakse« upravo korisni za ovakve urbane rekonstrukcije i strategije održivog razvoja grada.
Međutim, te iste gradske vlasti su se tu pre neki dan zaklinjale da će »posaditi mlade zdrave platane već nekoliko metara visoke, debele, prečnika 10 cm« (!), da bi odmah nakon podrške seči platana, Odbora za ekologiju, Republičke Skupštine, obznanili da takvo drvo košta 900 evra i da stoga pozivaju građane (sada ne i već prisutne stručnjake sa Šumarskog) da »biraju stabla« sadnica javora ili jablanova (jeftine čamovine poput topola sa svim alergentima, »macama«), odnosno da se »igraju participacije«. Nije nikad bilo svejedno koje će se drvo saditi, zato i nije čudno zašto je baš plemenito drvo platana sađeno poslednja tri veka uzduž prosecanih modernih bulevara evropskih metropola i gradova.
Platani su egzotično, listopadno drveće visine do 40 metara, široke krošnje i istog takvog korenja, koje upija vodu i stabilizuje teren; široki svetli zeleni list najbolji je bio-filter UV zračenja i apsorpcije letnjih žega i prašine. Zbog toga je, kao i srodni eukaliptus, donesen iz Azije pre tri veka, a oba su postala omiljeno i korisno »melioraciono« drvo u urbanim sredinama Otomanske imperije, a potom i Evrope. Mnogi bulevari svetskih metropola duguju deo svog šarma patinasto beličastoj estetici kore debla i prozračnosti zelenila ovoga drveća, koje je baron Osman spektakularno zasadio uzduž legendarno prosečenih pariskih bulevara.
Naše bulevare »prosecao« je i uz njih sadio platane (a nije ih bilo u našim rasadnicima!) knez Miloš i brat mu Jevrem Obrenović, kada je još 1834. godine »jasno ocrtao svoj politički i urbanistički program o stvaranju novog, srpskog Beograda, koji će postati ‘glavna varoš’ Srbije... sa mrežom ulica bulevarskih širina, kakve će se posle nekoliko vekova prosecati u Parizu i Beču i steći pravo da se uključi u porodicu evropskih, uređenih gradova« (Grupa autora SANU, Istorija Beograda, 1995, str. 251).
Značaj obnavljanja platana u urbanoj matrici bulevara grada najbolje ilustruje činjenica
| da su u obnovi ratom devastiranog grada, u periodu od 1920. do 1930. godine, mlade sadnice poslate čak iz Nemačke, na ime ratne odštete iz Prvog svetskog rata, a na osnovu ugovora o repatrijaciji. Danas je još uvek drvored tih platana na Batajničkom putu olistao i zdrav, označen i zaštićen spomeničkom tablom – zapisom. Platani u Ulici kneza Miloša su odavno sasečeni, a jedini svedok tog drvoreda stoji |  | |
| Posečeno drvo platana, Bulevar kralja Aleksandra, 26. februar | ||
 |
»poduprt«, kao dokaz mogućeg lečenja i dugovečnosti, pred Miloševim konakom u Topčideru.
Ne slažemo se i ne prihvatamo rešenja da danas takvu sliku dobije i drugi Milošev prosečeni bulevar još uvek očuvanog izvornog pejzaža i duha »najnarodskije« i »najduže ulice u Srbiji«, rimske Via Militaris, kasnije nazvane Carigradski drum; najvažnije saobraćajnice balkanskog poluostrva, koja spaja Singidunum sa Carigradom! Carigradski drum je tokom 19. veka pretvoren u ulicu koja se najpre zvala Sokače kod zlatnog topa, kasnije Markova ulica, a posle 1834. dobija ime Fišeklija, po drvenim dućanima u kojima se prodavao barut u fišecima, a danas sa još uvek nasleđenim sadržajima, otvorene pijace, pekara, prodavnica duvana, knjižara, zanatlijskih radnji i radionica, bakalnica, kafana i letnjih bašti.
Kao glavni razlog potpunog uništenja platana, iznenada i naknadno navedena je visoka cena novih mladih sadnica platana, a to upravo nameće rešenje obavezne selektivne seče samo bolesno opasnih i lečenje onih koji mogu da traju. Troškove treba nadoknaditi od onih koji su ih pre dve godine neprofesionalno sasekli, ali i od onih koji će legalizovati nelegalnu gradnju uz Bulevar i u okolnim blokovima. Problem parkiranja i garažiranja treba da se reši sistemom spratnih garaža u »ispunama« po blokovima. Sam tok saobraćaja i pešaka, letnjih bašti na Bulevaru i središnju trasu tramvaja treba rešiti ponovo po uzoru na savremenu rekonstrukciju bivšeg »trećeg prstena autoputa« u Parizu u »Zeleni bulevar«, gde je saobraćaj usporen sužavanjem traka za automobile, a za pešake su prošireni trotoar i ostrva žardinjera sa novim drvoredima, a središnja tramvajska traka je zatravljena i sve se održava sistemom navodnjavanja »kap po kap« i odgovornim radom »gradskog zelenila«!
Ako su mogli Miloš i Jevrem sredinom XIX veka, uputno je pitati zašto to ne mogu Dragan (Đilas) i Radovan (Draškić), okretni mašinski inženjer i drug mu veteran Mladih istraživača Srbije. Dakle, odluka uz sve instance »šumarske« i »skupštinske« podrške da platane iz Bulevara treba ne samo saseći već i zameniti sasvim drugačijom vrstom drveća ne može se niti sme opravdati niti prihvatiti! Napukline povremenog cinizma »proevropske« vlasti arogancijom »Ah, ta Evropa«, kao da i odgovaraju zajmodavcima iz Evropske banke, koji se uveliko ustežu oko daljeg kreditiranja, a sve zbog lokalnog »odsustva evropskih standarda«.
Gradska uprava Beograda po nekom javno iskazanom nerazumevanju evropskih standarda istovremeno eksplicira i svoje nerazumevanje grada, svojom krajnje redukovanom vizijom urbaniteta. Jer znamo da je tokom pet hiljada godina istorije grada atribut »urbaniteta« ostao neodvojiv od odnosa javno–privatno, od dubokih sociopsiholoških sfera preslikanih i na podelu urbane teritorije, a eksplicirali su ga još stari Grci u ranim urbanističkim planovima. Taj odnos doživljava različite transformacije sve do danas, ali i varijacije ne ustuknuvši od osnovnog iskonskog polariteta i odbrane »javnog« kao esencije urbaniteta. U duboko poremećenim odnosima u nekim zemljama i gradovima tranzicije, zatiranje urbaniteta, prava participacije građana, uključujući i osećaj identiteta haotičnom »deregulacijom«, sve češće se iskazuje agresivnim napadom na urbanu i prirodnu baštinu, na uništenje istorijskih zgrada, parkova, seče drveća i sl., a sve pod udarom špekulantskog apetita i malobrojnog protivljenja javnosti, esnafskih i udruženja civilnog društva. Verujemo da je u Beogradu »drugačiji put moguć«, ali građani ostaju i dalje u nedoumici, prave informacije nisu dostupne, a u velikoj meri poučeni iskustvima i slutnjama »šta se iza brda valja« sve manje veruju objašnjenjima gradskih vlasti.
Ne slažemo se i ne prihvatamo rešenja da danas takvu sliku dobije i drugi Milošev prosečeni bulevar još uvek očuvanog izvornog pejzaža i duha »najnarodskije« i »najduže ulice u Srbiji«, rimske Via Militaris, kasnije nazvane Carigradski drum; najvažnije saobraćajnice balkanskog poluostrva, koja spaja Singidunum sa Carigradom! Carigradski drum je tokom 19. veka pretvoren u ulicu koja se najpre zvala Sokače kod zlatnog topa, kasnije Markova ulica, a posle 1834. dobija ime Fišeklija, po drvenim dućanima u kojima se prodavao barut u fišecima, a danas sa još uvek nasleđenim sadržajima, otvorene pijace, pekara, prodavnica duvana, knjižara, zanatlijskih radnji i radionica, bakalnica, kafana i letnjih bašti.
Kao glavni razlog potpunog uništenja platana, iznenada i naknadno navedena je visoka cena novih mladih sadnica platana, a to upravo nameće rešenje obavezne selektivne seče samo bolesno opasnih i lečenje onih koji mogu da traju. Troškove treba nadoknaditi od onih koji su ih pre dve godine neprofesionalno sasekli, ali i od onih koji će legalizovati nelegalnu gradnju uz Bulevar i u okolnim blokovima. Problem parkiranja i garažiranja treba da se reši sistemom spratnih garaža u »ispunama« po blokovima. Sam tok saobraćaja i pešaka, letnjih bašti na Bulevaru i središnju trasu tramvaja treba rešiti ponovo po uzoru na savremenu rekonstrukciju bivšeg »trećeg prstena autoputa« u Parizu u »Zeleni bulevar«, gde je saobraćaj usporen sužavanjem traka za automobile, a za pešake su prošireni trotoar i ostrva žardinjera sa novim drvoredima, a središnja tramvajska traka je zatravljena i sve se održava sistemom navodnjavanja »kap po kap« i odgovornim radom »gradskog zelenila«!
Ako su mogli Miloš i Jevrem sredinom XIX veka, uputno je pitati zašto to ne mogu Dragan (Đilas) i Radovan (Draškić), okretni mašinski inženjer i drug mu veteran Mladih istraživača Srbije. Dakle, odluka uz sve instance »šumarske« i »skupštinske« podrške da platane iz Bulevara treba ne samo saseći već i zameniti sasvim drugačijom vrstom drveća ne može se niti sme opravdati niti prihvatiti! Napukline povremenog cinizma »proevropske« vlasti arogancijom »Ah, ta Evropa«, kao da i odgovaraju zajmodavcima iz Evropske banke, koji se uveliko ustežu oko daljeg kreditiranja, a sve zbog lokalnog »odsustva evropskih standarda«.
Gradska uprava Beograda po nekom javno iskazanom nerazumevanju evropskih standarda istovremeno eksplicira i svoje nerazumevanje grada, svojom krajnje redukovanom vizijom urbaniteta. Jer znamo da je tokom pet hiljada godina istorije grada atribut »urbaniteta« ostao neodvojiv od odnosa javno–privatno, od dubokih sociopsiholoških sfera preslikanih i na podelu urbane teritorije, a eksplicirali su ga još stari Grci u ranim urbanističkim planovima. Taj odnos doživljava različite transformacije sve do danas, ali i varijacije ne ustuknuvši od osnovnog iskonskog polariteta i odbrane »javnog« kao esencije urbaniteta. U duboko poremećenim odnosima u nekim zemljama i gradovima tranzicije, zatiranje urbaniteta, prava participacije građana, uključujući i osećaj identiteta haotičnom »deregulacijom«, sve češće se iskazuje agresivnim napadom na urbanu i prirodnu baštinu, na uništenje istorijskih zgrada, parkova, seče drveća i sl., a sve pod udarom špekulantskog apetita i malobrojnog protivljenja javnosti, esnafskih i udruženja civilnog društva. Verujemo da je u Beogradu »drugačiji put moguć«, ali građani ostaju i dalje u nedoumici, prave informacije nisu dostupne, a u velikoj meri poučeni iskustvima i slutnjama »šta se iza brda valja« sve manje veruju objašnjenjima gradskih vlasti.
 | |
| Sonja Prodanović | |
среда, 10. март 2010.
ONI MORAJU DA ODU!
Danas kada se jasno ukazala sva rugoba unakazenog Bulevara Kralja Aleksandra jasno je da je u urbanom zelenilu izgubljeno ono najvrednije sto je Beograd imao. Takodje jasna je jos jedna stvar. Ljudima koji su pocinili ovo strasno nedelo ne sme se ni po koju cenu dozvoliti da i dalje ostanu na svojim mestima. Mora se traziti odgovornost i pokrenuti akcija na njihovom zaustavljanju.
Pomislimo samo na to kako ce izgledati Bulevar kada ga oni upodobe sa svojim idejama, a jasno je zbog cega se sve ovo radi. Zbog kvadratnih metara koji cekaju da se izgrade i napune dzepove svojim graditeljima. Ne sme se dozvoliti da oni do kraja sprovedu u delo svoj malogradjanski naum i naprave selendru od Beograda.
Oni moraju da odu sa svojih pozicija da bi Beograd ostao grad.
Pomislimo samo na to kako ce izgledati Bulevar kada ga oni upodobe sa svojim idejama, a jasno je zbog cega se sve ovo radi. Zbog kvadratnih metara koji cekaju da se izgrade i napune dzepove svojim graditeljima. Ne sme se dozvoliti da oni do kraja sprovedu u delo svoj malogradjanski naum i naprave selendru od Beograda.
Oni moraju da odu sa svojih pozicija da bi Beograd ostao grad.
EKOCID!
EKOCID!
Arh. Mihajlo Mitrović
Najveće rušilačko kažnjavanje Beograda, veće od svih bombardovanja, veće od razaranja štuka, letećih tvrđava i NATO apokaliptičara je današnje surovo uništavanje njegovog najlepšeg reprezentativnog bulevara, nasrt na njegov evropski ugled, njegove kulturnoistorijske vrednosti, na njegovu bitnost, na njegovu estetičku i etičku krhkost, bahatost vlasti, ignorisanje prava građana na svoj grad i bolni poraz srpske demokratije. Elem:
Istorijski Beograd je u davnim vremenima sa svojom arhitekturom i siluetama izgledao „veličanstveno“, baš tako je zapisao biograf Despota Stefana. Nažalost ne zadugo. A onda se na njega sručila zla sudbina teških razaranja, koja na neki način traju do današnjeg dana. Ređali su se: strele, koplja, đulad, jatagani, topovi, tenkovi i tomahavke, rušeći njegovu lepotu, zatirući njegovu živu silu i poništavajući njegovu „veličanstvenost“.
Ogromna razaranja iz Drugog svetskog rata Beograd je savladao besprimernom radinošću i odanošću graditelja, izgradivši Novi Beograd kao najveći graditeljski poduhvat Jugoslavije. Nažalost, stari grad je istovremeno prolazio kroz mnoga iskušenja i nebrigu, kojom su potirane njegove istorijske vrednosti. Najteži udarac i najteža razaranja prima ovih dana, od svojih nesavesnih institucija i neobuzdanih parvenira, rušiteljskim udarima od kojih će se teško oporaviti za više decenija. NATO je porušio vredne beogradske građevine, koje je moguće obnoviti za dve do tri godine, a pustoš što su je ostavili rušioci najlepšeg bulevara grada neće se moći sanirati za isto toliko decenija. Nije u pitanju fizičko rušenje i masakr njegovih prelepih i moćnih četiristotine platana, u pitanju je uništenje važnog kulturnoistorijskog nasleđa, razaranje njegove ambijentalne aure, njegov ekološki sunovrat, neizbrisiva sramota pred Evropom i pred svetom.
Agregati velikih afera su velike pare i nezajažljivi apetiti privezaka vlasti. U ovoj, ne ulazeći u nerazjašnjene dubioze aktera, teško ih je pouzdano nabrojati. Ovaj tekst se obraća formalnim nosiocima i egzekutorima u uverenju da njihov testeraški pir neće biti zaustavljen, ali u veri da će kad tad doći do nekog suda pravde, pa mu treba ostaviti autentične dokaze. A osim toga, i u altruističkoj prevenciji da se ludilo seče platana sutra ne prenese na onaj monumentalni u Košutnjaku, čijih 180 godina podržavaju mostovske čelične konstrukcije, ili buket najlepših beogradskih platana ispred Politike, koji je 1968. godine u situaciji sličnoj današnjoj, spasen i danas – posle 42 godine – produženog mu veka, moćno stremi u budućnost. Ovo je i opomena za nagovešteni urbocid u Zvezdarskoj šumi.
Dakle, JKP „Zelenilo Beograd“ (u daljem tekstu ZB) godinama već rugobi zeleni areal Beograda. Polovinom ovog februara, kada je buknula afera, Akademija arhitekture Srbije svojim Apelom obratila se relevantnim institucijama, pa i ZB sa molbom da spreče ekološki masakr. Bezuspešno. ZB se oglasio jednim polupismenim i neistinitim tekstom koji je bio naslovljen sa „Objašnjenje“, u kome nema ni slova kome je upućen, ko ga je pisao, ko potpisao i bez datuma. Usledio je poziv Kulturno-prosvetne zajednice Beograda da ZB prisustvuje na Kolarcu javnoj tribini o zaustavljanju seče platana. Odbili su poziv pismom od 11.II 2010. u kome je pisalo: „Smatram da učešće na unapred pripremljenim tribinama (pa valjda se tribine ne pripremaju unazad), ali bez stručnjaka Šumarskog fakulteta, kao i bilo koga iz ZB ne može dati pravi odgovor na pitanja koja su predmet tribine, naročito ne ukoliko s jedne strane stola sedi nesrazmerno veći broj sagovornika“. Sic!!!
Usledio je poziv od TV B92 za učešće u emisiji „Stanje nacije“. Tema je bila - seča platana. ZB je i ovde odbilo učešće, a ko zna koliko je bilo i nekih drugih poziva. Nisu smeli da sednu tet a tet sa braniocima digniteta Beograda. A za sve to vreme direktor ZB se svakodnevno - kao solista, estradni anonimus - nije skidao sa beogradskih medija, tražeći seču oveštalim frazama - onim istim kojima su do danas zatirali zelena pluća Beograda: stabla su bolesna, stara, padaju, ugrožavaju živote, i po pravilu, lukavo i cinično: zasadićemo vam veći broj novih i lepših stabala, (po onoj antologijskoj: sagradićemo vam lepši novi stari most u Mostaru), istovremeno, svestan svoje nestručnosti, celu aferu pokriva Šumarskim fakultetom i lažnim obećanjima brani seču odredima policije.
Gospodine direktore, 15.000 ličnosti iz celoga sveta danima vas moli da zaustavite seču i organizujete javnu raspravu – šta činiti sa nevoljom koja je zadesila Beograd.
Ćutite. Ne odgovarate. Stoga vam jedan od njih i u ime njih moli da odgovorite bar na neka dosad izbegnuta pitanja. Trebaće taj odgovor budućnosti Beograda:
1) Na čemu počiva vaša istina? Iz iste aleje platana oni od Skupštine do Vuka su zdravi, a oni od Vuka do Đerma bolesni?
2) Na presecima prvih oborenih divova vidi se, a sad je to video ceo svet, da pucaju od zdravlja. Onako oboreni, još ovlaženi prelepom pastelnom bojom, ropačkom snagom pitaju: da li je ovo moguće bilo gde u Evropi?
3) Ko će da odgovara kad se sudski utvrdi da ste isekli zdrave platane?
4) Gde će da se vrate kolonije ptica koje su otišle na zimovanje? Steže li vam se srce i pomera savest pri pomisli da ste unuštili čitav jedan eko sistem i oteli sirotinji, koja nema hleba da jede, možda poslednju radost, oteli im lepet, cvrkut i pesmu a Beogradu uništili dživdžane, njegov zaštitni znak?
5) Da li je moguće da niste upućeni u to da se platani ne ruše zbog njihovog zdravlja, već zbog nekih prikrivenih razloga: od lakog metroa, tramvaja, parkinga do interesnih mnogouglih piramida?
6) Kapitalno pokriće za vaš voluntarizam i nestručnost svakodnevno ste pokrivali Šumarskim fakultetom a nikad niste govorili o njihovoj ulozi. Evo prilike da odgovorite. Šta to znači da je ideju seče platana razradio Šumarski fakultet? Da li je to rađeno u nekom naučnom telu fakulteta ili su to tranzicijskim manirom pojedinačno i privatno radili neki njihovi profesori? Da li je novac išao u kasu fakulteta ili u privatne ruke koje koriste njegovo ime? A od privatnih ruku se može očekivati mnogo neočekivanog (Kragujevački fakultet).
7) Da li su vam poznate naše međunarodne obaveze o zaštiti prirode i kulturnih dobara, ako već ne priznajete domaće zakone?
8) U Politici (27.I o.g) pod naslovom „Pogrešna seča stabala uzrok njihove bolesti“ iskazana je kvalifikacija vašeg prvog savetnika sa Šumarskog fakulteta. Pa ko je to nestručno obrezivao platane? Biće da ste to vi! Zar nije bila vaša dužnost da ih lečite umesto da ih ubijate?
9) Zašto ste ušli u egzekuciju platana bez prethodne valjane projektne dokumentacije, i zašto niste omogućili javnu raspravu na koju zakon obavezuje? Nije li cinično da ste jedinu javnu raspravu zakazali post festum, sutradan pošto je otpočela seča?
10) I najzad, poslednje pitanje, pitanje kredibiliteta vas i vašeg ZB. Dok nisu pala prva stabla još vam je obmanuti narod verovao, a sada hiljade fotografija koje su uzeli frustrirani građani otišlo je u ceo svet da raskrinka vašu „istinu“. Vaša obećanja da ćete posaditi veći broj novih sadnica i ulepšati grad demantuje premnogo nestručnog i štetočinskog ulepšavanja Beograda. Samo jedan najnoviji primer: pre tri godine unakazili ste skver ispred Doma vojske, koji pripada najznačajnijem centralnom trgu grada. Sa istom vašom današnjom svešću i istim formulama posekli ste moćne kestenove, opusteli parkić, sačinili novo rešenje kakvo se ne može videti ni u najzabačenijoj provinciji. Umesto u zelenilu, na trotoaru uz ivičnjak postavili ste neke nakazne gvozdene klupe i posadili neke jadne brzorastuće sadnice. Videvši svoju sramotu, jesenas ste ih sami sve odreda posekli i posadili nove sadnice – štrkljave pritke sa stablom u prečniku od 2cm!!!!(videti sliku) Okolčili ga krivim kocima i tim jadom pružili mogućnost Beograđanima da vas pitaju: kad ste tako nešto porazno uradili u srcu srca grada, šta se od vas može bolje očekivati kod Cvetkove mehane? Pritke pred Domom vojske najbolje govore o vašim obećanjima, o iskrenosti i stručnosti vas i vaših savetodavaca.
Sada je na vama da dokažete da su fotografije lažne ili da se sklonite sa mesta raspolaganja našim dobrima, zelenim svetom Beograda. Nije dovoljno samo znati da je šuma sekiri držalju dala.
Arh. Mihajlo Mitrović
Najveće rušilačko kažnjavanje Beograda, veće od svih bombardovanja, veće od razaranja štuka, letećih tvrđava i NATO apokaliptičara je današnje surovo uništavanje njegovog najlepšeg reprezentativnog bulevara, nasrt na njegov evropski ugled, njegove kulturnoistorijske vrednosti, na njegovu bitnost, na njegovu estetičku i etičku krhkost, bahatost vlasti, ignorisanje prava građana na svoj grad i bolni poraz srpske demokratije. Elem:
Istorijski Beograd je u davnim vremenima sa svojom arhitekturom i siluetama izgledao „veličanstveno“, baš tako je zapisao biograf Despota Stefana. Nažalost ne zadugo. A onda se na njega sručila zla sudbina teških razaranja, koja na neki način traju do današnjeg dana. Ređali su se: strele, koplja, đulad, jatagani, topovi, tenkovi i tomahavke, rušeći njegovu lepotu, zatirući njegovu živu silu i poništavajući njegovu „veličanstvenost“.
Ogromna razaranja iz Drugog svetskog rata Beograd je savladao besprimernom radinošću i odanošću graditelja, izgradivši Novi Beograd kao najveći graditeljski poduhvat Jugoslavije. Nažalost, stari grad je istovremeno prolazio kroz mnoga iskušenja i nebrigu, kojom su potirane njegove istorijske vrednosti. Najteži udarac i najteža razaranja prima ovih dana, od svojih nesavesnih institucija i neobuzdanih parvenira, rušiteljskim udarima od kojih će se teško oporaviti za više decenija. NATO je porušio vredne beogradske građevine, koje je moguće obnoviti za dve do tri godine, a pustoš što su je ostavili rušioci najlepšeg bulevara grada neće se moći sanirati za isto toliko decenija. Nije u pitanju fizičko rušenje i masakr njegovih prelepih i moćnih četiristotine platana, u pitanju je uništenje važnog kulturnoistorijskog nasleđa, razaranje njegove ambijentalne aure, njegov ekološki sunovrat, neizbrisiva sramota pred Evropom i pred svetom.
Agregati velikih afera su velike pare i nezajažljivi apetiti privezaka vlasti. U ovoj, ne ulazeći u nerazjašnjene dubioze aktera, teško ih je pouzdano nabrojati. Ovaj tekst se obraća formalnim nosiocima i egzekutorima u uverenju da njihov testeraški pir neće biti zaustavljen, ali u veri da će kad tad doći do nekog suda pravde, pa mu treba ostaviti autentične dokaze. A osim toga, i u altruističkoj prevenciji da se ludilo seče platana sutra ne prenese na onaj monumentalni u Košutnjaku, čijih 180 godina podržavaju mostovske čelične konstrukcije, ili buket najlepših beogradskih platana ispred Politike, koji je 1968. godine u situaciji sličnoj današnjoj, spasen i danas – posle 42 godine – produženog mu veka, moćno stremi u budućnost. Ovo je i opomena za nagovešteni urbocid u Zvezdarskoj šumi.
Dakle, JKP „Zelenilo Beograd“ (u daljem tekstu ZB) godinama već rugobi zeleni areal Beograda. Polovinom ovog februara, kada je buknula afera, Akademija arhitekture Srbije svojim Apelom obratila se relevantnim institucijama, pa i ZB sa molbom da spreče ekološki masakr. Bezuspešno. ZB se oglasio jednim polupismenim i neistinitim tekstom koji je bio naslovljen sa „Objašnjenje“, u kome nema ni slova kome je upućen, ko ga je pisao, ko potpisao i bez datuma. Usledio je poziv Kulturno-prosvetne zajednice Beograda da ZB prisustvuje na Kolarcu javnoj tribini o zaustavljanju seče platana. Odbili su poziv pismom od 11.II 2010. u kome je pisalo: „Smatram da učešće na unapred pripremljenim tribinama (pa valjda se tribine ne pripremaju unazad), ali bez stručnjaka Šumarskog fakulteta, kao i bilo koga iz ZB ne može dati pravi odgovor na pitanja koja su predmet tribine, naročito ne ukoliko s jedne strane stola sedi nesrazmerno veći broj sagovornika“. Sic!!!
Usledio je poziv od TV B92 za učešće u emisiji „Stanje nacije“. Tema je bila - seča platana. ZB je i ovde odbilo učešće, a ko zna koliko je bilo i nekih drugih poziva. Nisu smeli da sednu tet a tet sa braniocima digniteta Beograda. A za sve to vreme direktor ZB se svakodnevno - kao solista, estradni anonimus - nije skidao sa beogradskih medija, tražeći seču oveštalim frazama - onim istim kojima su do danas zatirali zelena pluća Beograda: stabla su bolesna, stara, padaju, ugrožavaju živote, i po pravilu, lukavo i cinično: zasadićemo vam veći broj novih i lepših stabala, (po onoj antologijskoj: sagradićemo vam lepši novi stari most u Mostaru), istovremeno, svestan svoje nestručnosti, celu aferu pokriva Šumarskim fakultetom i lažnim obećanjima brani seču odredima policije.
Gospodine direktore, 15.000 ličnosti iz celoga sveta danima vas moli da zaustavite seču i organizujete javnu raspravu – šta činiti sa nevoljom koja je zadesila Beograd.
Ćutite. Ne odgovarate. Stoga vam jedan od njih i u ime njih moli da odgovorite bar na neka dosad izbegnuta pitanja. Trebaće taj odgovor budućnosti Beograda:
1) Na čemu počiva vaša istina? Iz iste aleje platana oni od Skupštine do Vuka su zdravi, a oni od Vuka do Đerma bolesni?
2) Na presecima prvih oborenih divova vidi se, a sad je to video ceo svet, da pucaju od zdravlja. Onako oboreni, još ovlaženi prelepom pastelnom bojom, ropačkom snagom pitaju: da li je ovo moguće bilo gde u Evropi?
3) Ko će da odgovara kad se sudski utvrdi da ste isekli zdrave platane?
4) Gde će da se vrate kolonije ptica koje su otišle na zimovanje? Steže li vam se srce i pomera savest pri pomisli da ste unuštili čitav jedan eko sistem i oteli sirotinji, koja nema hleba da jede, možda poslednju radost, oteli im lepet, cvrkut i pesmu a Beogradu uništili dživdžane, njegov zaštitni znak?
5) Da li je moguće da niste upućeni u to da se platani ne ruše zbog njihovog zdravlja, već zbog nekih prikrivenih razloga: od lakog metroa, tramvaja, parkinga do interesnih mnogouglih piramida?
6) Kapitalno pokriće za vaš voluntarizam i nestručnost svakodnevno ste pokrivali Šumarskim fakultetom a nikad niste govorili o njihovoj ulozi. Evo prilike da odgovorite. Šta to znači da je ideju seče platana razradio Šumarski fakultet? Da li je to rađeno u nekom naučnom telu fakulteta ili su to tranzicijskim manirom pojedinačno i privatno radili neki njihovi profesori? Da li je novac išao u kasu fakulteta ili u privatne ruke koje koriste njegovo ime? A od privatnih ruku se može očekivati mnogo neočekivanog (Kragujevački fakultet).
7) Da li su vam poznate naše međunarodne obaveze o zaštiti prirode i kulturnih dobara, ako već ne priznajete domaće zakone?
8) U Politici (27.I o.g) pod naslovom „Pogrešna seča stabala uzrok njihove bolesti“ iskazana je kvalifikacija vašeg prvog savetnika sa Šumarskog fakulteta. Pa ko je to nestručno obrezivao platane? Biće da ste to vi! Zar nije bila vaša dužnost da ih lečite umesto da ih ubijate?
9) Zašto ste ušli u egzekuciju platana bez prethodne valjane projektne dokumentacije, i zašto niste omogućili javnu raspravu na koju zakon obavezuje? Nije li cinično da ste jedinu javnu raspravu zakazali post festum, sutradan pošto je otpočela seča?
10) I najzad, poslednje pitanje, pitanje kredibiliteta vas i vašeg ZB. Dok nisu pala prva stabla još vam je obmanuti narod verovao, a sada hiljade fotografija koje su uzeli frustrirani građani otišlo je u ceo svet da raskrinka vašu „istinu“. Vaša obećanja da ćete posaditi veći broj novih sadnica i ulepšati grad demantuje premnogo nestručnog i štetočinskog ulepšavanja Beograda. Samo jedan najnoviji primer: pre tri godine unakazili ste skver ispred Doma vojske, koji pripada najznačajnijem centralnom trgu grada. Sa istom vašom današnjom svešću i istim formulama posekli ste moćne kestenove, opusteli parkić, sačinili novo rešenje kakvo se ne može videti ni u najzabačenijoj provinciji. Umesto u zelenilu, na trotoaru uz ivičnjak postavili ste neke nakazne gvozdene klupe i posadili neke jadne brzorastuće sadnice. Videvši svoju sramotu, jesenas ste ih sami sve odreda posekli i posadili nove sadnice – štrkljave pritke sa stablom u prečniku od 2cm!!!!(videti sliku) Okolčili ga krivim kocima i tim jadom pružili mogućnost Beograđanima da vas pitaju: kad ste tako nešto porazno uradili u srcu srca grada, šta se od vas može bolje očekivati kod Cvetkove mehane? Pritke pred Domom vojske najbolje govore o vašim obećanjima, o iskrenosti i stručnosti vas i vaših savetodavaca.
Sada je na vama da dokažete da su fotografije lažne ili da se sklonite sa mesta raspolaganja našim dobrima, zelenim svetom Beograda. Nije dovoljno samo znati da je šuma sekiri držalju dala.
недеља, 7. март 2010.
Sećanje na Platane iz Bulevara Kralja Aleksandra
Medijski mrak jos uvek traje! Ono malo informacija koje bivaju emitovane kroz medije, fabrikovane su u korist onih koji su sproveli masakr motornim testerama.
Počeli smo skromno, pre pet dana, paljenjem po jedne sveće na svakom panju.. kao sećanje na Platane koji su tu do pre pet dana disali... iz dana u dan-broj sveća se uvećavao
<<< ovako je bilo danas..
Zastitnik gradjana Jankovic je zalbu AAS protiv sece platana prosledio Zastitniku gradjana grada Beograda. žalba
A sta ce uraditi Zastitnica gradjana Dušanka Gaćeša?
sacuvajmo beogradske balvane/ press
GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADA, Sekretarijat za zastitu zivotne sredine, Beograd, 27. marta 43-45
Ријалити шоу «Беда Београда»
У петак, 26. фебруара 2010, на најпрометнијој улици у граду почело је снимање новог ријалитија. Да би гледаоцима било јасно да то није обичан циркус, тачка тестерења жене у ковчегу замењена је тачком тестерења платана.
Учесници ријалитија нису били баш одушевљени учешћем: милиционери су говорили да им је жао дрвећа, да никад нису учествовали толико масовно на сличним представама, тестераши су иронично коментарисали општепознату и на сва звона објављену најаву да су платани трули, а на паузи су јели хлеба и паризера, који продуценти и режисер ријалитија не дају ни својим кучићима! Само се пар предрадника држало сценарија, набусито одговарајући да «само раде свој посао за који су плаћени». Тако је и најглупљим гледаоцима, међу које се убраја и писац овог текста, било јасно да где су паре нема ни разума ни осећања!
Организаторима ријалитија, режисеру и продуцентима се мора признати да су уложили огромна средства у скупоцену механизацију, у многобројне костимиране статисте. Можда очекују позив за гостовање у другим градовима, ко зна? Можда сањају о светској, или бар европској турнеји?
Диван редитељски потез био је и уклањање пањева после масакра. Да ли су их уклонили због бриге да се неко не саплете, да ли због дубоког страха од неког преког суда који би им ставио главе на те пањеве, да ли због (подсвесне) жеље да затру трагове свог нечовештва. На њихову жалост «Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом». А на жалост платана и света који мисли и осећа, у овој нашој оволико загађеној средини чуло мириса је код многих већ уништено.
Све у свему, кад је завеса платана пала, засијала је сва БЕДА БЕОГРАДА.
ПС. Шоу се наставља! Ко ли ће остати на крају и добити чек са веееликим бројем нула? Гледаоци могу да се јаве СМС порукама и гласају за свог фаворита.
Vesna Jevremovic
петак, 5. март 2010.
Nadjemo se kod Velikog Drveta
Tri put' seci- po svojoj meriPosečena debla platana na javnoj licitaciji 25. Feb. 2010 12:09 Izvor: Tanjug
Grane od posečenih platana u beogradskom Bulevaru Kralja Aleksandra biće data za grejanje socijalno ugroženih porodica, dok će velika debla biti prodata na javnoj licitaciji, potvrdjeno u JKP "Zelenilo Beograd".
Novac za novi drvored ? 22. Feb. 2010 16:19 Izvor: Tanjug
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i članovi skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine ocenili su danas da im predstoji zajednički napor na pronalaženju novca za postavljanje novog drvoreda u Bulevaru Kralja Aleksandra.
Novac za novi drvored ne postoji! Planski zasad novog drvoreda ne postoji! Drveće nije bilo trulo (pored svih dokaza posekose 400 stabala-PA TO JE VEC SUMARAK!!! !) ako je drvece bilo trulo, kako je onda moguce će da ce ga tako trulog prodavati na aukciji/licitaciji; evidentno je da na aukciji neće biti trulo drvo-jer trulo deblo nije upotrebljivo.
Drveni advokat jos uvek brani Platan 198. U proteklih pet dana Živanović je dobio je podršku mnogih građana, ali je privukao i pažnju medija. Do sada je prikupljeno 2.260 potpisa, među kojim se našao i potpis jednog radnika Zelenila, a peticija je predata gradskoj vlasti.... S obzirom da me nisu pomerili, oni na neki način meni ipak priznaju pravo na protest - kaže Živanović i dodaje da ukoliko zaista ovo drvo izbegne testeru, za nekoliko godina ljudi će govoriti: vidimo se na Bulevaru kod velikog drveta.
четвртак, 4. март 2010.
Kraj i početak
Izgubili smo najlepši i najveći drvored u Beogradu. Brzo, za svega nekoliko dana. Zvuku testera i mirisu spaljenog benzina i nafte prethodila je artiljerijska priprema u vidu kanonade laži kojima se gradska vlast poslužila da opravda svoj nasilnički i destruktivni naum. Sve je bilo u igri: bolest drveća, fingirane studije, infrastrukturni razlozi, nestručno sečenje u prošlosti i kada ništa nije poslužilo, odlučili su se za golo nasilje. I uspeli su.
Naš grad nije imao većeg, lepšeg i starijeg drvoreda. Ali će dobiti "moderniji"kao što to kaže direktor JKP Gradsko zelenilo Radovan Draškić. Nije bitno to što ovaj čovek teško i loše artikuliše misli, naravno kada ih ima u svojoj prošlošću opterećenom svešću, ko zna šta sve i kome sve ne taj čovek duguje. Bitno je to koliko on ništa ne zna o poslu koji obavlja već 10 godina. To je strašno. On nije tu od juče.
Radovan i ekipa iz gradske vlasti su instalirani na mestima već više od cele decenije. Ovo je samo kulminacija činjenice, da su na strateškim mestima pajaci i ginjoli, koji svesni svoje nestručnosti i notorne činjenice da osim posla kojim se bave ni u ludilu ne bi mogli da dobiju neko slično mesto da im nije voljene partije. Potpisaće i uradiče sve što im se kaže. A oni su tu da rade ono što im se kaže. A govori - veliki novac.
A ovoga puta rečeno im je: Otvorite Bulevar za velike investicije. Mi želimo da pravimo profit.
Sklonite drveće, sklonite šine, mi dolazimo da izgradimo još ružnih četvorospratnica sa izgledom lego kocki. Sve one će biti brzo prodate sve većem broju novopridošlih stanovnika Beograda, kao slika apsurdne stvarnosti grada, ali će svojim graditeljima doneti milione.
Zato smo izgubili drvored koji je davao smisao kada se beznađe činilo nesnošljivo, čineći čarobnom običnu poslepodnevnu šetnju. Ali on nikako nije prvi, već je puno domena duha ovog grada ustupilo mesto primitivnom instinktu grabljenja i gomilanja. Sada je samo došao red i na njega. Ovo je kulminacija, kraj jedne epohe.
Ipak čini se da je na ovom prostoru vrlo često to jedini sled događaja moramo da izgubimo sve da bi se osvestili i krenuli da se borimo da bi preživeli. To se dogodilo 1999 kada je "nemoguće" pokucalo na vrata. Deset godina kasnije dogodila nam se ista stvar, na drugi način.
Nismo pazili, spavali smo. Sada smo budni. Opljačkani, na goleti drage, nekada lepe ulice.
Sa nama je istina, sa njima sve drugo. Ovo je kraj, ali i početak.
уторак, 2. март 2010.
Protesti protiv sece Platana
"Drveni Advokat" Vlada Živanovic (danima stoji ispred Platana br. 198, prikuplja potpise za peticiju -sacuvati Platan 198.) >>
Seča platana, Bulevar, Beograd, 26.02.2010. // Rambo Amadeus zaustavlja saobraćaj na Bulevaru! ;
...Protestujući protiv seče stabala, grupa od dvadesetak gradjana, koju predvodi muzičar Antonije Pušić, poznatiji kao Rambo Amadeus, blokirala je oko 13 sati na kratko saobraćaj u Bulevaru kralja Aleksandra, nedaleko od pijace Đeram.
Učesnici protesta su se novinarima predstavili kao aktivisti "Zelenog talasa" i Grupe za zaštitu beogradskih platana. .. ( novine : Politika, vesti dana) +Nesalomivi duh gradjanja/ humor kao lek na ranu> (video-youtube)
*Velika opasnost za ptice predstavlja masovno NEstrucno "potkersivanje grana dveca" (od strane "JKP gradsko Zelenilo" ili pak firmi koje oni iznajmljuju za ovakav posao ). Takodje, nestrucno secenje grana vrse i pojedini gradjani iz raznoraznih razloga ali najcesce to rade vlasnici kafana, restorana,kafica..Drvece koje raste isnad starih i "novo-otvorenih" basta kafica -zbog svojih grana i lisca, najcesce postaje "neprijatelj" kafane; i stanovnici istog tog drveta postaju automatski nepozeljne- jer "uznemiravaju" goste ...Vlasnici kafana su zakucali (zatvorili) otvore u stablima drveca - a time su ZATVORILI otvore koji su bili kuce Vrabcima i ostalim malim pticama (a svako je drvo zalepljeno i zakucano nekakavim materijalima- kako bi sprecili ulaz pticama u drvo - razlog zatvaranja otvora na drvetu je, kako smo saznali od nekih vlasnika kafanato da : "ptice im bacaju izmet na kafanske stolove"... Nezavisni Aktivisti Za Prava Zivotinja
: Upozorenja koja smo slali pet godina ranije, na zalost sviju nas- niko nije slusao.. Nestanak Ptica u Beogradu je zabrinjavajuc jer godinama unazad sistematski ih proteruju iz grada.. Apeel: Nestaju Ptice! UČINIMO NEŠTO!!!!
Seča platana, Bulevar, Beograd, 26.02.2010. // Rambo Amadeus zaustavlja saobraćaj na Bulevaru! ;...Protestujući protiv seče stabala, grupa od dvadesetak gradjana, koju predvodi muzičar Antonije Pušić, poznatiji kao Rambo Amadeus, blokirala je oko 13 sati na kratko saobraćaj u Bulevaru kralja Aleksandra, nedaleko od pijace Đeram.
Učesnici protesta su se novinarima predstavili kao aktivisti "Zelenog talasa" i Grupe za zaštitu beogradskih platana. .. ( novine : Politika, vesti dana) +Nesalomivi duh gradjanja/ humor kao lek na ranu> (video-youtube)
*Velika opasnost za ptice predstavlja masovno NEstrucno "potkersivanje grana dveca" (od strane "JKP gradsko Zelenilo" ili pak firmi koje oni iznajmljuju za ovakav posao ). Takodje, nestrucno secenje grana vrse i pojedini gradjani iz raznoraznih razloga ali najcesce to rade vlasnici kafana, restorana,kafica..Drvece koje raste isnad starih i "novo-otvorenih" basta kafica -zbog svojih grana i lisca, najcesce postaje "neprijatelj" kafane; i stanovnici istog tog drveta postaju automatski nepozeljne- jer "uznemiravaju" goste ...Vlasnici kafana su zakucali (zatvorili) otvore u stablima drveca - a time su ZATVORILI otvore koji su bili kuce Vrabcima i ostalim malim pticama (a svako je drvo zalepljeno i zakucano nekakavim materijalima- kako bi sprecili ulaz pticama u drvo - razlog zatvaranja otvora na drvetu je, kako smo saznali od nekih vlasnika kafanato da : "ptice im bacaju izmet na kafanske stolove"... Nezavisni Aktivisti Za Prava Zivotinja
: Upozorenja koja smo slali pet godina ranije, na zalost sviju nas- niko nije slusao.. Nestanak Ptica u Beogradu je zabrinjavajuc jer godinama unazad sistematski ih proteruju iz grada.. Apeel: Nestaju Ptice! UČINIMO NEŠTO!!!!
Masakr Motornim Testerama/Beograd, Februar/Mart 2010.
Februar/ Mart /2010. Beograd ... Vise- o akciji o Platanima iz Bulevara Kralja Aleksandra
Predstavnik Građanske inicijative zeleni talas Milan Radonjić kazao je da je reč o pukom interesu pojedinaca i da ne postoji dokument koji potvrđuje da je potrebna seča svih stabala.... Rambo legao na put>>Napetost je narasla oko 13 sati, kad je grupa od dvadesetak aktivista Zelenog talasa, na čelu s Rambom Amadeusom, nakratko blokirala saobraćaj u Bulevaru. Muzičar koji se u javnosti oglašava kao borac za zaštitu životne sredine izjavio je da je seča platana „vandalizam podstaknut željom pojedinaca za profitom“.(Kurir)
Odbrana Platana u Bulevaru Kralja Aleksandra
Budi brzi od testere! Februar 27.- do kraja odbrane, 2010. / Time: 6:30am - 5:00pm /Location: Lipov lad, Bulevar Kralja AleksandraSprecavanje divljackog i vandalskog unistavanja Beograda! Izadji i pokazi zube! Cuvaj svoje drvo! Drage komšije, ja sam vaš platan. Znamo se decenijama. Štitio sam vas od buke, zagađenja i vreline. Sada hoće da me poseku. Molim vas da me
odbranite. Izađite pred testeraše kada dođu da mi uzmu dušu.
Platan Platanović
~~~
MOLBA JAVNOSTI
U ime grupe građana Sačuvajmo beogradske platane i povodom poslednjeg pokušaja studenta Vlade Živanovića, koji već 5 dan zaredom na uglu Bulevara i Jagićeve brani pravo na život platana 198, molimo celokupnu javnost da utiče na gradske vlasti da se sačuva ovaj poslednji platan.
Želimo:
1. Da platan 198 bude ostavljen kao spomenik na drvored koji je 80 godina postojao u Bulevaru Revolucije (Bulevaru Kralja Aleksandra)
2. Da se prekine medijska blokada i objave činjenice koje znaju svi koji su pogledali dokumentaciju i stanje posečenih platana:
- da skoro svi od 328 posečenih platana nisu bili u Elaboratu Šumarskog Fakulteta određeni za seču.
- da nijedno stablo od posečenih 328 nije imalo trulež debla koja je pokazivana u skupštini Grada
3. Da se ne prodaju i ne uništavaju posečena stabla dok nezavisna komisija ne utvrdi njihovo stanje i dok se ne napravi potpuna dokumentacija.
Smatramo da mediji moraju što pre da počnu da izveštavaju o činjenicama o seči platana, pošto se te činjenice ne mogu sakriti.
Udruženje građana Sačuvajmo beogradske platane
poslato agenciji FONET
~~~~~~~~~~~~~~~
Prof. DR. Vuk Stambolovic,Obavestenje
Vazni linkovi: Kontrola kvaliteta voda , Kontrola Kvaliteta Vazduha
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Mediji:
Као и све у овој држави, зеленило између пута и зграда није имало среће.
Било је више покушаја да се обнове застареле зелене површине али се то углавном завршавало само сечом старих стабала.
Готово сваке године се улагао велики новац како би се реконструисале те површине али нестручно вођење радова и неодржавање стално враћају ствари на почетак.
Ziveti sa Biljkama
BEOGRADSKI REKVIJEM-enovine
Fejsbuk grupa „Sačuvajmo beogradske platane“ ima više od petnaest hiljada članova. Mnogi od njih najavljivali su da će telima braniti ovo drveće od udara gradskih motornih testera. Direktor „Zelenila Beograd“ je pomirljivo rekao da se, u slučaju protesta, radnici ovog komunalnog preduzeća neće sukobljavati sa građanima...
DANAS (novine
Dragi LDP web sajte,
Na današnji dan 3. marta 2010, negde oko podneva (12:59), baveći se omiljenom interdisciplinarnom instalacijom googlovanja na temu zaklanih beogradskih platana od strana drvoseča iz Republike Šumske, dovedenih da specijalno za ovu prigodnu, svečarsku priliku ulepšaju privatan masakr Dragana Đilasa – internet plovilo me je nekim slučajem bacilo na vaš web-sajt...
Пријавите се на:
Постови (Atom)
