Okrugli sto „Dosije Bulevar“: Posečeni platani nisu završena priča

Vlast se ne obazire na volju građana

Autor: B. R.

„Ne prihvatamo stav po kome su posečeni platani u Bulevaru kralja Aleksandra završena priča, koja ne zaslužuje da se o njoj dalje govori“ - rekao je Milan Radonjić iz ekološkog pokreta Zeleni talas, otvarajući u SKC-u okrugli sto pod nazivom „Dosije Bulevar“. Svi govornici su se složili u oceni da je reč o „katastrofi koja se dogodila Beogradu na njegovom jedinom pravom Bulevaru“.

Početkom marta posečeno više stotina stabala

- Ovo nije završena priča, jer varvarstvo na Bulevaru sigurno nije ni prvi, a verovatno ni poslednji ovakav slučaj. Pogledajte šta se dogodilo na Ušću, gde smo usred prelepog parka dobili šoping mol monstruoznih razmera, a sada čujemo da se na tom mestu planira i trkačka staza. Ne, ovo nikako nije završena priča. Nije kraj već početak. Seča drvoreda u Bulevaru je paradigma i ogledalo jedne vlasti koja svoje planove sprovodi u delo ne obazirući se na stvarnost, volju građana i potrebe grada.

Vladimir Živanović, „drveni advokat“, koji je sopstvenom akcijom i upornošću od seče sačuvao jedini preostali platan na uglu Jagićeve i Bulevara. predložio je da se na ovom mestu napravi „džepni park“, koji, kako je rekao, može poslužiti kao podsticaj za buduće akcije unapređenja životne sredine i podizanje ekološke svesti građana Beograda i Srbije.

Desanka Čulić, dekan Fakulteta za zaštitu životne sredine Union Beograd, pozvala je na što veći broj predloga građana prema ekspertima na Univerzitetima i na jaču interakciju između civilnog društva i ekspertskih grupa. Muzičar Antonije Pušić (Rambo Amadeus), pozvao je građane da se ne plaše da budu aktivni i da kritikuju vlast.

Profesor Branislav Jovin, sa Akademije inžinjerskih nauka, primetio je, između ostalog, da projekat rekonstrukcije zapravo nema svog projektanta, jer se sve menja u hodu i prilagođava ad hok, i da ne postoji sinhronizovani plan koji je po zakonu uslov za počinjanje radova.

On je skupu predstavio inicijativu predsednika Akademije arhitekture Mihaila Mitrovića, da se na Bulevaru kralja Aleksandra postavi spomenik drveću koje je uništeno bahatom samovoljom vlasti. Takođe je predložio da se samodoprinosom skupe sredstva, a da se za konkretnu formu spomenika opredele građani na javnoj raspravi.

Profesor Mihailo Maletin ukazao je na činjenicu da je novo rešenje uređenja Bulevara potpuno prilagođeno automobilima, dok se u svetu radi tako da se prvo ispune potrebe pešaka, pa javnog prevoza, pa tek onda privatnih automobila.

- Kod nas je sve podređeno automobilima - rekao je Maletin, i dodao da ćemo umesto malih, zakrčenih ulica, uskoro imati velike zakrčene ulice, što se ne može nazvati pametnim rešenjem, već još većim problemom.

U drugom delu rasprave zaključeno da se ovaj skup obrati Agenciji za borbu protiv korupcije sa do sada sakupljenim informacijama i zahtevom da se utvrde sve činjenice o ovom višemilionskom projektu Skupštine grada, budući da se od vlasti ni po jednom pitanju ne može dobiti odgovor. Dogovoreno je da se otvorenim pismom pozove predsednik Boris Tadić da se izjasni po ovom pitanju, prvenstveno kao građanin Beograda i Srbije, i da svojim autoritetom spreči da se ovakva varvarstva ubuduće događaju u prestonici.

zeleni.talasi@gmail.com , http://www.google.com/profiles/zeleni.talasi

Dosije Bulevar Kralja Aleksandra

Panel diskusija: Urbano zelenilo Beograda, Dosije Bulevar Kralja Aleksandra//Studentski Kulturni Centar,Beograd, 06.04. 2010 , 18H

Rambo Amadeus: Sačuvaj drvo ispred svoje kuće, tako bi trebalo akcija da se nazove.
Strah od prošlosti, to kidanje platana, ja sam siguran da je ono izazvalo jednu vrstu sladostrasti-znate nije baš prijatno sjećati se ovoga i onoga, Platani daju nama kontinuitet od 70 godina-međutim nemajući ih nemamo više kontinuitet. Pa nije valjda da ćemo kao i falsifikovane knjige istorije falsifikovati i ovo sve što se dogodilo. O ovom mentalnom černobilu koji su oni napravili trebalo bi da govori i neki psihijatar, a tek o ovome šta je napravljeno stanovnicima bulevara što kada otvore prozor više ne vide drvo - a Ljudi kupuju kuću zbog toga što je drvo ispred kuće.

Kada gradite jednu zgradu, mnogo je skuplje da sad tu dok prolaze masine i dizalice ,ima neko drvo koje mora da se zaobilazi,koje sad treba pazit dok kamion ne moze da se preparkira; cini mi se da je jeftinije naprimer pet posto, da se izgradi ako se posjece drvo. Dok mi pokusavamo da nadjemo neku logiku u tim njihovim postupcima, proizilazi da je u pitanju samo cisti preduzimacki profit, medjutim tu nije kraj price, kraj price je definitivni obracun izmedju bogatasa i siromasnih. Zasto? Pa lako je bilo dok smo imali visak proizvoda, citava trgovina koju poznajemo danas je posledica viska proizvoda a sa aspekta klime, sto je klimja postajala prijatnija-kako smo izlazili iz ledenog doba vise oni frajeri sa sirokim zglobovima koji su mogli da mlatnu medveda, da prehrane pleme, nisu bili toliko in. Pojavili su se onikoji su mogli da uzgoje visak proizvoda, taj visak proizvoda je izazvao trgovinu koju danas poznajemo.

Medjutim, sva je prilika, mi ulazimo u promenu klime koja donosi manjak proizvoda ja nisam dovoljno širok, obrazovan da mogu da predpostavim šta taj manjak proizvoda na planetarnom nivou donosi ali svakako da ne donosi racun u je kome vlasnicima sredstava za proizvodnju na planeti odgovara da postoji sto veci broj tih ljudi koji rade neke jednostavne poslove i kupuju neke gluposti na osnovu čega se njima omogućuje lagodan život. Pošto ce resursi biti ograniceni onda će se i neka rigoroznija sredstva prinude primenjivati.
Tako, da se meni cini da, monopolizacijom medija, monopolizacijom sjemena i hrane i koncentrisanjem kapitala a kod nas se sad prvi put dogodilo- zato imamo banalnu situaciju, toliko bahatu situaciju- da se objedine u jednu funkciju funkciju bogatas i vlast. Do sad smo imali bogatase na jednoj strain a vlast na drugoj i onda je vlast bila plasljiva sta ce bogatasi da kazu, jednom kad ste usli u te milione imate jednu vrlo autokratsku strukturu vaseg preduzeca isa tim milionima i sa tom autokratskom strukturom dolazite u jedno demokratsko mesto ivasu autokratiju prenostite na citav grad.

Vuk Stambolovic: Socijalne determenente zdravlja
Odgoravajući na pitanje Olge Sabo “Ko to može da menja naš život u tolikoj meri a da nas i ne pita?”
Srbija je trenutno, u- ono što se u nauci naziva treći nivo egzistencije. Da prevedem na svakodnevni jezik, društvo u kojem živimo, ponaša se prema tri osobine: egocentričnost (ključna osobina), nasilje u odnosima i razni vidovi manipulacije i eksploatacije.
S’obzirom da je krajnja egocentričnost ključna osobina, i ako nećete da budete marginalizovani, morate da budete egocentrični, nasilni u odnosima i da se ponašate kroz razne vidove manipulacije i eksploatacije. To znači da sva prava ima onaj koji je jači, ko je jači ekonomski i socijalno, ko je jači i fizički sto znači da takvi rade šta hoće.
Društvo u kojem mi živimo je drustvo velike zastrašenosti, ljudi žive samo da prežive današnji dan-od danas do sutra.
Mediji… novine, oni su zastrašeni svojim preživljavanjem jer mnoge su novine ugašene-one koje su mislile drugačije.
Da živimo u amoralnom društvu, dokazuje i ovaj slučaj Platana, ljudi koji su u to bili uključeni- gradonačelnik podmeće nesto kao opravdanje što uopšte i nije tačno; zavod za javno zdravlje ne reaguje,sekretarijat za ekologiju ne reaguje; sve se povuklo pred jednim čovekom koji ima moć (kao gradonačelnik sto ima moć na nivou grada).
Problem je u tome što isto to što su uradili sa Platanima oni rade i sa našim životima, priča uopšte nije završena sa platanima-mi smo zapravo ti Platani samo što nas ne mogu tako da pobiju-kao što su pobili ove platane i o tome treba voditi računa.


Vladimir Zivanovic (drveni Advokat) : Sumirajuci dogadjaje iz Bulevara podsetio nas je, da njegov klijent- Platan 198. jos uvek zivi u bulevaru i da ce on nastaviti da ga predstavlja. Vlada je predstavio i svoj konkurs za projekat : Đžepni Park oko Platana 198. koji je podržan od prisutnih.

Olga Sabo: ispred face book grupe :sačuvajmo beogradske platane
«Što vidiš ne vidiš i sto znaš ne znaš»
Kao član grupe i kao žitelj bulevara je pomenula medijski mrak i okasnele komentare javnih licnosti. Pomenula je i to da se zvanične organizacije nisu oglasile na apele građana i nisu se uključile u akciju. Sabo je iskazala i svoju zgroženost na činjenicu da nas teraju da prihvatimo «da ne znamo ono što znamo i da ne vidimo ono što vidimo». Ponovila je i pitanje «ko to sme da nam u tolikoj meri izmeni život a da nas i ne pita».

Desanka Šulić Fakultet za zaštitu životne sredine Union
Pozdravila je ovakav skup i istakla je potrebu za saradnjom institucija i za nastavljanjem ovakvih akcija te da unapred radimo na sprečavanju uništavanja prirode u urbanim sredinama
Fakulteti na kojima postoje srodni smerovi trebalo bi da se uključe u ovakve akcije, da se izrađuju elaborati za svaku akciju koja život u gradu čini boljim i lepšim..

Profesor Branislav Jovin, Akademija arhitekture
50 godina kako se bavi urbanizmom Beograda, urbanizmom javnih povšina, onih površina između regulacionih linija –upravo ono što pripada svim građanima . Sve javne prostore na novom beogradu je radio '61. '62. '63. regulacionog plana Novog Beograda, pešačka zona Knez Mihajlove, drvored ispred Ruskog Cara ) drvored zasađen po regulacionom planu Emilijana Josimovića 1867. –to je bio šanac Beograda, on je zatrpan i tusuposađena stabla i tako je dobijen jedan «zeleni venac» jedan «prsten» oko Beograda u šancu (Obilićev venac, zeleni venac, Kosančićev venac ...)
Pre nekoliko dana, u okviru popločavanja pešačke zone na Obilićevom Vencu zasađeno je, po projektu prof. Jovina, isti drvored kao kod Ruskog cara (minimum deset santimetara prečnika i visine četiri metra).
“Očigledno je nakon svega, i sad u okviru cene novih sadnica, da oni nisu ni imali u projektu predviđeno da posade drvo potrebnog prečnika već neko tanko drveće, te sad ako mi tražimo drveće koje treba- oni onda traže od nas novac za takvo drveće.
Kada smo mi projektovali, prioritete u izgradnji grada odeđivali su urbanisti, bili smo u obavezi da do decembra meseca predložimo šta će se u beogradu graditi, i onda se to iznese na gradsku skupštinu a onda tek gradske službe to uvrste u svoje dvogodišnje ili petogodišnje programe. Danas toga nema više, ovde politika uokviru izbornih kampanja određuje šta su prioriteti... ”

Profesor Jovin je istakao i bahatost celnika prema relevantnim institucijama i licima koja su gradila ovaj Grad,
“Ovaj gradonačelnik samo nastavlja ono što je započeo njegov partijski kolega Bogdanović, on ima patrijski zadatak da to nastavi i mimo svih intervencija Akademije Arhitekture, Društva Inžinjera i tehničara i svih mogućih stručnih institucija beograda su se borile da se ne pravi most preko Ade,jer je to besmisleno' posebno ne ovaj faraoski most i na kraju je ispalo da je taj most postao spomenik predhodnog gradonačelnika Bogdanovića”

Profesor Mihailo Maletin, Saobraćajni fakulet

Miloš Živković, UG Sačuvajmo beogradske platane

Darko Nadić, Fakultet političkih nauka

Vladimir Martinović, UG Sačuvajmo Zvezdarsku šumu



zeleni.talasi@gmail.com ,http://zeleni-talas.blogspot.com/, http://www.google.com/profiles/zeleni.talasi