Prof.DR. Vuk Stambolovic o masakru Platana u Beogradu
Chipko.jpg
Ova je fotografija snimljena marta 1974. godine. Na njoj su meštanke sela Reni, sa Himalaja, udružene u odbrani drveća iz svoga kraja. Akcija meštana himalajskog sela Reni proširila se I u druge delove Indije I razvila se u pokret koji je nazvan Čipko, (što na hindu jeziku znači prilepiti se, pribiti se uz…) pa je, kao takva, uticala I na odluku Vlade Indije da usvoji posebnu politiku za šumske komplekse.
Fotografija je, inače, aktualna I za nas. Omogućava nam da ovih dana, kada beogradske vlasti pripremaju seču platana, sagledamo kontrast izmedju himalajskih seljana koji su pokazali da poznaju neke osnovne životne činjenice, I zvaničnika gradske skupštine Beograda koji su, 36 godina kasnije, kao stanovnici jedne evropske prestonice, pokazali da te iste životne činjenice ne znaju. Premda su im one posao.
Naravno, onaj ko bi morao da najviše zna jeste onaj ko je najodgovorniji. A to je gradonačelnik. U slučaju Beograda i beogradskih platana – Dragan Đilas.
Međutim, čak i da ne zna to što znaju himalajski seljani, gradonačelnik Đilas je prvi koji bi morao da ustane u odbranu platana sa Bulevara. Zbog tri svoje ključne odgovornosti:
- Prvo, što, kao gradonačelnik, mora da vodi računa da se Beogradu i njegovim građanima ne nanosi masovna šteta
- Drugo, što, kao gradonačelnik, mora da vodi računa da se ne krše međunarodni ugovori koje su, u ime Beograda i njegovih građana potpisali njegovi prethodnici.
- Treće, što, kao gradonačelnik, mora da vodi računa da se uvažava glas građana, pogotovo ako je masovan i pogotovo ako ga podržavaju stavovi nezavisnih stručnjaka.
Gradonačelnik Đilas je, ,međutim, ove svoje odgovornosti prenebregao.
Prvo: zanemario je masovnu štetu koju bi građanima Beograda nanela seča platana u Bulevaru. Šteta je, inače, više nego blaga reč s obzirom na sledeće podatke:
a) Deca uzrasta od 0 do 6 godina (koja žive na području Beograda) obraćaju se lekaru radi lečenja bolesti sistema za disanje, u proseku, četiri puta godišnje.
b) Mladi školskog uzrasta, od 7 do 17 godina (koji žive na području Beograda) obraćaju se lekaru radi lečenja bolesti sistema za disanje, u proseku, 1,5 puta godišnje.
c) Prema istraživanju naših lekara objavljenom u Vojnosanitetskom pregledu 2008 godine, kod dece uzrasta od 0 do 4 godine, povećanje zagađenja vazduha povećava broj prijema u bolnicu radi lečenja respiratornih oboljenja, a istovetni su i nalazi stranih istraživača.
Samo na osnovu ovih podataka u Beogradu ne bi smelo da bude posečeno ni jedno jedino drvo, a nekmoli šuma platana raspoređena duž Bulevara.
Drugo: gradonačelnik Đilas je zanemario i svoju obavezu da poštuje međunarodne ugovore koji se odnose na Beograd.
Naime, pre dve godine, posle 17 godina od predaje kandidature, Beograd je primljen u asocijaciju „Zdravi gradovi Evrope“. Dokument koji je ovom prilikom potpisan, dakako, ne služi samo da gradski čelnici njime mašu unaokolo pokazujujući svoju navodnu evropsku orijentaciju.
On podrazumeva i određene obaveze.
Ključna među njima je obaveza je da se svaka aktivnost u okviru razvoja grada prethodno mora sagledati sa stanovišta zdravstvene dobrobiti građana.
Gradonačelnik Đilas nije sačinio procenu posledica po zdravlje Beograđana do kojih bi moglo da dođe posle seče preko 400 platana. Poneo se kao da ta obaveza za njega ne važi...
I treće: gradonačelnik Đilas je zanemario i svoju obavezu „da obezbedi individualno i kolektivno pravo građana da učestvuju u donošenju odluka koje mogu uticati na njihovo zdravlje i dobrobit“ kako se to doslovno navodi u Zagrebačkoj deklaraciji Zdravih gradova iz 2009.
Gradonačelnik Đilas je jednostavno pokazao da ovo ključno pravo građana za njega ne postoji. Poneo se, zapravo, kao da je Beograd njegova prćija, zaboravivši pri tom da je on, zapravo, gradski službenik, da Beograđani prate njegov rad i da su mu već jednom, na Voždovačkim izborima, dali veoma lošu ocenu.
Najkraće rečeno, planirana seča beogradskih platana je herostratski čin.
Tačno je da tu vrstu iskustava, kao veoma neprijatna, čovek teži da brzo zaboravi.
Međutim, isto kao što su zajedno zapamćeni ime i zlodelo antičkog nasilnika Herostrata, tako će biti zajedno zapamćeni ime i zlodelo gradonačelnika Đilasa.
Na gradonačelnikovo će nas zlodelo naime, još mnoge godine, podsećati goli i osakaćeni Bulevar.
Vuk Stambolović
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Statistika, http://www.zdravlje.org.rs
Ibid.
Nikić D., Bogdanović D., Stanković A., Nikolić M., Milošević Z., Uticaj aerozagađenja na učestalost hospitalizacije dece sa respiratornim oboljenjima, Vojnosanitetski pregled, 2008, 65(11): 814-819.
Walters S., Phupinyokul M., Ayres J., Hospital admission rates for asthma and respiratory disease, in tg+he West Midlands their relationship to air pollution levels, Thoraks, 1995, 50 (90) 948-954. Schwartz J., Air pollution and hospital admission for respiratory disease, Epidemiology, 1996 7 (1): 20-28.
World Health Organization, Regional Office for Europe, Healthy cities and urban governance, http://www.who.it/healthy-cities
World Health organization, Zagreb Declaration for Healthy Cities, 2009, http://www.who.it/Document/E29343.pdf
Međutim, čak i da ne zna to što znaju himalajski seljani, gradonačelnik Đilas je prvi koji bi morao da ustane u odbranu platana sa Bulevara. Zbog tri svoje ključne odgovornosti:
- Prvo, što, kao gradonačelnik, mora da vodi računa da se Beogradu i njegovim građanima ne nanosi masovna šteta
- Drugo, što, kao gradonačelnik, mora da vodi računa da se ne krše međunarodni ugovori koje su, u ime Beograda i njegovih građana potpisali njegovi prethodnici.
- Treće, što, kao gradonačelnik, mora da vodi računa da se uvažava glas građana, pogotovo ako je masovan i pogotovo ako ga podržavaju stavovi nezavisnih stručnjaka.
Gradonačelnik Đilas je, ,međutim, ove svoje odgovornosti prenebregao.
Prvo: zanemario je masovnu štetu koju bi građanima Beograda nanela seča platana u Bulevaru. Šteta je, inače, više nego blaga reč s obzirom na sledeće podatke:
a) Deca uzrasta od 0 do 6 godina (koja žive na području Beograda) obraćaju se lekaru radi lečenja bolesti sistema za disanje, u proseku, četiri puta godišnje.
b) Mladi školskog uzrasta, od 7 do 17 godina (koji žive na području Beograda) obraćaju se lekaru radi lečenja bolesti sistema za disanje, u proseku, 1,5 puta godišnje.
c) Prema istraživanju naših lekara objavljenom u Vojnosanitetskom pregledu 2008 godine, kod dece uzrasta od 0 do 4 godine, povećanje zagađenja vazduha povećava broj prijema u bolnicu radi lečenja respiratornih oboljenja, a istovetni su i nalazi stranih istraživača.
Samo na osnovu ovih podataka u Beogradu ne bi smelo da bude posečeno ni jedno jedino drvo, a nekmoli šuma platana raspoređena duž Bulevara.
Drugo: gradonačelnik Đilas je zanemario i svoju obavezu da poštuje međunarodne ugovore koji se odnose na Beograd.
Naime, pre dve godine, posle 17 godina od predaje kandidature, Beograd je primljen u asocijaciju „Zdravi gradovi Evrope“. Dokument koji je ovom prilikom potpisan, dakako, ne služi samo da gradski čelnici njime mašu unaokolo pokazujujući svoju navodnu evropsku orijentaciju.
On podrazumeva i određene obaveze.
Ključna među njima je obaveza je da se svaka aktivnost u okviru razvoja grada prethodno mora sagledati sa stanovišta zdravstvene dobrobiti građana.
Gradonačelnik Đilas nije sačinio procenu posledica po zdravlje Beograđana do kojih bi moglo da dođe posle seče preko 400 platana. Poneo se kao da ta obaveza za njega ne važi...
I treće: gradonačelnik Đilas je zanemario i svoju obavezu „da obezbedi individualno i kolektivno pravo građana da učestvuju u donošenju odluka koje mogu uticati na njihovo zdravlje i dobrobit“ kako se to doslovno navodi u Zagrebačkoj deklaraciji Zdravih gradova iz 2009.
Gradonačelnik Đilas je jednostavno pokazao da ovo ključno pravo građana za njega ne postoji. Poneo se, zapravo, kao da je Beograd njegova prćija, zaboravivši pri tom da je on, zapravo, gradski službenik, da Beograđani prate njegov rad i da su mu već jednom, na Voždovačkim izborima, dali veoma lošu ocenu.
Najkraće rečeno, planirana seča beogradskih platana je herostratski čin.
Tačno je da tu vrstu iskustava, kao veoma neprijatna, čovek teži da brzo zaboravi.
Međutim, isto kao što su zajedno zapamćeni ime i zlodelo antičkog nasilnika Herostrata, tako će biti zajedno zapamćeni ime i zlodelo gradonačelnika Đilasa.
Na gradonačelnikovo će nas zlodelo naime, još mnoge godine, podsećati goli i osakaćeni Bulevar.
Vuk Stambolović
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Statistika, http://www.zdravlje.org.rs
Ibid.
Nikić D., Bogdanović D., Stanković A., Nikolić M., Milošević Z., Uticaj aerozagađenja na učestalost hospitalizacije dece sa respiratornim oboljenjima, Vojnosanitetski pregled, 2008, 65(11): 814-819.
Walters S., Phupinyokul M., Ayres J., Hospital admission rates for asthma and respiratory disease, in tg+he West Midlands their relationship to air pollution levels, Thoraks, 1995, 50 (90) 948-954. Schwartz J., Air pollution and hospital admission for respiratory disease, Epidemiology, 1996 7 (1): 20-28.
World Health Organization, Regional Office for Europe, Healthy cities and urban governance, http://www.who.it/healthy-cities
World Health organization, Zagreb Declaration for Healthy Cities, 2009, http://www.who.it/Document/E29343.pdf
VAZNI LINKOVI : Kontrola Zivotne Sredine http://www.hidmet.gov.rs/ciril/zivotnasredina/index.php , Kvalitet Vazduha/ Beograd: http://www.hidmet.gov.rs/ciril/kvalitetvazduha/kvalitet_vazduha.php
JOVAN CIRILOV U SKIPSTINI -20.FEBRUAR 2010
Svako ozbiljno pitanje, a seča 329 platana od 431 postojećeg je ozbiljno pitanje i ima više apsekata.
Pitanje seče platana je ekološko, estetsko, moralno i političko. Kao političko pitanje ono je pitanje demokratije. To što mi pod časnim krovom raspravljamo u ovom sastavu na temu seče platana je demokratija. Nije demokratija što se o tom nije raspravljalo i raspravilo ranije.
Ekološko je pitanje što se narušava ekološka mini-sfera glavne žile kucavice Beograda.
Moralno je pitanje što se obmanjuje javnost, što oni koji su sekli platane nestručno sada odlučuju o njihovoj seči kao trulim i bolesnim. Neko tačno reče na taj način pravo, umesto koso, ne seče drvo ni malo iskusniji seljak. Nemoralno je to što nas sada ti isti "stručnjaci" obmanjuju da će vratiti platane, a tu i tamo probija vest da imaju nameru da posade neko tankolisto drveće, koje znamo kako jadno nesenovito izgleda na Terazijama i drugim mestima. Niko i ne zna da je tu neko drveće. Imamo moralno pravo da sumnjamo u sve što sad govore i obećavaju - o razlozima što se platani seku, o tome kud će otići posečena debla, i da li će se 54 mladih platana privremeno sklonjenih vratiti na bulevar i o svakom, drugom elementu ove tužne bajke.
Estetsko je pitanje što će jedan od najlepših bulevara u Evropi biti preko noći jedan od najružnijih, biće ćosavi starac. Što rekoh da ću se iseliti sa bulevara samo je nemoćna pretnja jer nemam kud iz svog stana od 62 kvadrata.
Žao mi je što nemam dar poljske pesnikinje Vislave Šimborske da jednu stvarnosnu sliku pretvorim u poeziju. Pesma bi se zvala "Seča platana" i iskazala bi sve bitno. Ubeđen sam da bi počela od uverenja da biljke osećaju, da drveće oseća, da platani osećaju. U njenoj pesmi bi progovorili nemoćni platani i čuo iskonski krik užasa što se njihovim telima približavaju metalna zupca testera.
A sada se vraćam metafori koja nije samo pesnička već i politička. Jutros me je na bulevaru platana (predlažem da mu gradska komisija za imenovanje naziva ulica promeni ime) u sedam sati probudio šum testere. Izašao sam na balkon na 4. spratu i nisam mogao da verujem svojim očima da baš preko puta mog staništa seku platan. Metafora je bila kompletna. Radnici seku. Sa balkona iznad poprišta seče mladić, uz sočnu psovku na sav glas vuiče: "Zaustavite testere!". Funkcioner okupljenim novinarima i TV ekipama nešto objašnjava. A njega i radnike sa testerama u ruci štiti - milicija. A u istom trenutku mi sad ovde okupljeni, Donkihoti, i oni drugi, oblačimo se da dođemo na ovaj skup. Mi skup, a oni baš tog dana osiono počinju da seku. Kompletna slika demokratije na delu. Ovoj slici samo mogu da dodam da oni koji su za sve ovo odgovorni, ovog puta, seku granu na kojoj stoje.
Jovan Ćirilov
~~~~~~~~~~~~~
ГРАДОНАЧЕЛНИЧЕ... Знали сте - да је флоскула „трули платани“ лансирана - да се грађани, јавне личности и мањи део стручне јавности - „забављају“ - доказујући „плаћеним стручњацима за зеленило“: да нису сви платани трули, да их треба лечити, да не угрожавају имовину и животе грађана...
Знали сте - да је флоскула лансирана само зато - да се не би разговарало о апсолутно неоправданој „реконструкцији“ Булевара краља Александра - синониму - за почетак изградње паланачког Београда са Трамвајском линијом нормалног колосека: од Устаничке - средином Булевара краља Александра - средином Булевара Зорана Ђинђића до Творничке улице у Земуну (Трамвајске линије коју је Београд већ имао 1937. када је имао 232 000 становника)...
Знали сте за аксиом (дефинисан у Европи пре 50 година) - да се превоз људи у милионском граду може трајно решити – искључиво изградњом Метро-система... а не - изградњом Трамваја и реконструкцијом постојећих улица и булевара... односно - ни један евро не сме се данас потрошити у „реконструкцију“ Булевара... Нова комунална инфрастуктура у Булевару изградиће се истовремено са изградњом подземне Метро линије М1- од Вуковог Споменика до Мирјева... „Болесне“ платане треба, наредних 20 година, лечити... када ће, за једну ноћ, бити замењени - тако се то већ више деценија ради у градовима Европе...
Иако сте све ово знали, прошлог четвртка сте дали налог тестерашима „Зеленила Београд“ да посеку један платан – пример - на који начин намеравате да „заштитити животе грађана“!
ГРАДОНАЧЕЛНИЧЕ... ако искрено желите Србију и Београд у Европи - одустаните од бесмислене „реконструкције“ Булевара (одустаните од „бацања у бунар“- 18 милиона евра)... Распишите тендере за почетак изградње Европског Београда са Метро-системом, и то: тендер за извођача Метро-моста на позицији Немањине улице... и тендер за извођача грађевинских радова прве Метро линије од Вуковог Споменика до центра Земуна - на основу Инжењерско-архитектонских пројеката из 1982. који су по налогу градоначелника Зорана Ђинђић – ажурирани 1997-2000. године.
Архитекта Бранислав Јовин
~~~~~
уторак, 02. март 2010.
ДРВОСЕЧАМА НЕМА МЕСТА У ЕВРОПИ...
ГРАДОНАЧЕЛНИЧЕ... Знали сте - да је флоскула „трули платани“ лансирана - да се грађани, јавне личности и мањи део стручне јавности - „забављају“ - доказујући „плаћеним стручњацима за зеленило“: да нису сви платани трули, да их треба лечити, да не угрожавају имовину и животе грађана...
Знали сте - да је флоскула лансирана само зато - да се не би разговарало о апсолутно неоправданој „реконструкцији“ Булевара краља Александра - синониму - за почетак изградње паланачког Београда са Трамвајском линијом нормалног колосека: од Устаничке - средином Булевара краља Александра - средином Булевара Зорана Ђинђића до Творничке улице у Земуну (Трамвајске линије коју је Београд већ имао 1937. када је имао 232 000 становника)...
Знали сте за аксиом (дефинисан у Европи пре 50 година) - да се превоз људи у милионском граду може трајно решити – искључиво изградњом Метро-система... а не - изградњом Трамваја и реконструкцијом постојећих улица и булевара... односно - ни један евро не сме се данас потрошити у „реконструкцију“ Булевара... Нова комунална инфрастуктура у Булевару изградиће се истовремено са изградњом подземне Метро линије М1- од Вуковог Споменика до Мирјева... „Болесне“ платане треба, наредних 20 година, лечити... када ће, за једну ноћ, бити замењени - тако се то већ више деценија ради у градовима Европе...
Иако сте све ово знали, прошлог четвртка сте дали налог тестерашима „Зеленила Београд“ да посеку један платан – пример - на који начин намеравате да „заштитити животе грађана“!
ГРАДОНАЧЕЛНИЧЕ... ако искрено желите Србију и Београд у Европи - одустаните од бесмислене „реконструкције“ Булевара (одустаните од „бацања у бунар“- 18 милиона евра)... Распишите тендере за почетак изградње Европског Београда са Метро-системом, и то: тендер за извођача Метро-моста на позицији Немањине улице... и тендер за извођача грађевинских радова прве Метро линије од Вуковог Споменика до центра Земуна - на основу Инжењерско-архитектонских пројеката из 1982. који су по налогу градоначелника Зорана Ђинђић – ажурирани 1997-2000. године.
Архитекта Бранислав Јовин
~~~
LDP – СКУПШТИНСКИ ОДБОР ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ - 18. фербруар 2010.
БРАНИСЛАВ ЈОВИН - члан Академије архитектуре Србије (ААС - 27 Професора Универзитета,10 су Доктори наука), која од 2000. када је, после 30 година, укинут „Сектор за Метро“, заступа Урбанизам и Пројекте Београда са Метро-системом...
Посредна одлука о посеченим дрворедима у улици Краља Милана и Немањиној; о најављеној сечи дрвореда у Булевару краља Александра, Булевару ЈА, у Џорџа Вашингтона и Цара Душана... донета је пре 10 година, када се „Петооктобарска градска власт“, уместо за „Европски Београд“ са Метро-системом, градоначелника Бранка Пешића (1972) и Зорана Ђинђића (1997), определила за ретроградни Аутомобилско-трамвајски Београд из времена Самоуправљања... Зашто ретроградни? Зато што је супротан Урбанистичкој Константи (дефинисана у Европи пре 50 година) - да се превоз људи у милионском граду, може трајно решити - ИСКЉУЧИВО ИЗГРАДЊОМ НЕЗАВИСНОГ МЕТРО-СИСТЕМА, а НЕ - изградњом Трамваја, нових Магистрала и реконструкцијом постосјећих Улица и Булевара. То је данас, за све Градске владе Света - АКСИОМ - осим за београдску!. Зато је Београд данас- најзаосталија метропола Европе, када је у питању превоз људи у граду (у 64 града Европе, овога часа - гради се Метро, само у Тирани и Београду - НЕ)
Непосредну одлуку за сечу дрвореда у Булевару краља Александра - нису, наравно, донели Професори Шумарског факултета (они су део „урбозлочиначког“ подухвата) - одлуку је, 19. августа 2008. донео Драган Ђилас када је изјавио да ће у току свог мандата реализовати започете Пројекте - „визију“ претходног градоначеника... па је:
Децембра 2008. дао је налог да се гради нефункционални МОСТ на Ади - део бесмисленог УМП-а (у току је „бацање“ у Саву 240 милиона евра, колико са прикључним петљама треба да кошта фараонски Мост-споменик „интересне групе“ ДС)...
Новембра 2009. дао је налог за „радикалну реконструкцију“ Булевара - синоним за почетак изградње ТРАМВАЈА (линију Устаничка-Творничка у Земуну, коју смо већ имали 1937) односно - дао је налог „Зеленилу Београд“ за - еко-злочиначку сечу дрвореда - због изградње: „баштице“ средином Булевара за Трамвај нормалног колосека „шпанских пријатеља“; за три саобраћајне траке по смеру, уместо постојеће две и паркирање на рачун 65 одсто оба постојећа тротоара, да „Паркинг сервис“ ДС - настави нелегитимну „паркинг пљачку“ Београђана и дуж Булевара
Ово је цела истина о самовољи и „партијском задатку“ актуелног Градоначелника (нису га изабрали Београђани, њега је председник ДС именовао да то буде)... а, „трули платани“, „безбедност грађана“... су недопустиво замајавање грађана и лицемерје највиших градских чиновника... и, наравно - Странке која се залаже за увођење демократије!
ШТА ДАЉЕ? - Београд је још увек део Србије, а не приватни посед именованог Градоначелника и ДС...Зато ААС предлаже - да Влада Србије (адекватна Министарства) - да налог Републичком грађевинском инспектору - да одмах суспендује све активности на Булевару - нико није овлашћен да Платанима одузме право на живот..Посебно, Републички инспектор треба да забрани изградњу инфраструктуре - која је пројектована на основу Саобраћајног решења Булевара у коме Платани - као да не постоје - па су поједине трасе, или преко, или на десетак сантиметара од стабла Платана (стандард ЕУ је минимум 250 сантиметара) а то значи да ће, наредних годину или две, Платани - самоугинути!. ААС предлаже, да се ове године замене дотрајале трамвајске шине и асфалт на постојећем коловозу.. Да се уместо паркинга засадити цвеће - као што је то било до 60-их година прошлог века, када су „баштице“ забетониране и покривене асфалтом!.. Постоји још једна важна чињеница:
Национални савет за инфраструктуру прогласио је, 19. новембра 2008. - Прву етапу Метро-система за РАЗВОЈНИ ПРОЈЕКАТ СБИЈЕ, а то значи: рационална реконструкција Булевара ће се обавити - када се буде продужавала Метро линија М1- од Вуковог споменика до Мирјева. Тада ће се, постојећи Платани (за једну ноћ, као у Паризу) заменити Платанима које, овог фебруара „Градско зеленило“ треба да засадити у посебне „касете“ у својим расадницима... Тако се то, већ више деценија, ради у градовима Европе, где је јавни интерес - важнији од страначког и појединачног интереса...
Архитекта Бранислав Јовин
