Krivolov na Dunavu

Postovani,

OBRACAM VAM SE OVIM PUTEM ZBOG ALARMANTNOG IZLOVA RIBE /SARANA/ U MRESTILISTU KOD GOLUBCA/SELO VINCI,
saljem Vam dokaze/fotografije
gde "ribari" iz camaca bacaju mreze u kvadrat, na 15 metra od obale, u sevar gde se Saran mresti. IZRICITO JE ZABRANJENO ribariti iz camaca, bacati mreze u vreme mrescanja Sarana u mrestilistima, a ovo mrestiliste kod Golubca/selo Vinci / je jedno od najpoznatijih mrestilista na donjem toku Dunava.

Sa Rumunske strane obale danima ni jedan camac nije spusten u vodu i postuju se propisi- a sa Srpske strane Dunava, danima su camci u lovu na sarana.

Pozivam sve koji su zaduzeni za ocuvanje RIBE U DUNAVU DA REAGUJU.

STOJIMO POTPUNO NEMOCNI, DOK GLEDAMO KAKO RIBA NESTAJE, KRIVOLOVCI (NEKI NEMAJU NI DOZVOLU ZA CAMAC a ni za ribarenje) JAKO SU NEPRIJATNI I PRETE NAM.. Situacija je alarmantna!

Srdacno,
Ana Mitevski, Janko Polet, Miodrag Stojanovic

zeleni.talasi@gmail.com , http://www.google.com/profiles/zeleni.talasi

Crvena plima.... ili čiji je Dunav?

Da li je EU pored svih priča o Dunavskoj strategiji sposobna i da uradi nešto konkretno i zajedno kada je u pitanju njeno spasavanje. Potrebno je delovati snažno i u pitanju su sati, a da se ništa konkretno nije uradilo sem bacanja tona i tona kreča. Šta ćemo tu sa nusefektima?
Prošli su dani dok se konačno nije artikulisalo da Mađari uopšte nemaju ljude sa iskustvom u ovim stvarima na licu mesta!!!
To sad kažu a koliko je prošlo vremena. Naravno svi čekaju da reka sama reši problem i to će se najverovanije i dogoditi. Ali račun će stići, to je sigurno.

zeleni.talasi@gmail.com , http://www.google.com/profiles/zeleni.talasi

Okrugli sto „Dosije Bulevar“: Posečeni platani nisu završena priča

Vlast se ne obazire na volju građana

Autor: B. R.

„Ne prihvatamo stav po kome su posečeni platani u Bulevaru kralja Aleksandra završena priča, koja ne zaslužuje da se o njoj dalje govori“ - rekao je Milan Radonjić iz ekološkog pokreta Zeleni talas, otvarajući u SKC-u okrugli sto pod nazivom „Dosije Bulevar“. Svi govornici su se složili u oceni da je reč o „katastrofi koja se dogodila Beogradu na njegovom jedinom pravom Bulevaru“.

Početkom marta posečeno više stotina stabala

- Ovo nije završena priča, jer varvarstvo na Bulevaru sigurno nije ni prvi, a verovatno ni poslednji ovakav slučaj. Pogledajte šta se dogodilo na Ušću, gde smo usred prelepog parka dobili šoping mol monstruoznih razmera, a sada čujemo da se na tom mestu planira i trkačka staza. Ne, ovo nikako nije završena priča. Nije kraj već početak. Seča drvoreda u Bulevaru je paradigma i ogledalo jedne vlasti koja svoje planove sprovodi u delo ne obazirući se na stvarnost, volju građana i potrebe grada.

Vladimir Živanović, „drveni advokat“, koji je sopstvenom akcijom i upornošću od seče sačuvao jedini preostali platan na uglu Jagićeve i Bulevara. predložio je da se na ovom mestu napravi „džepni park“, koji, kako je rekao, može poslužiti kao podsticaj za buduće akcije unapređenja životne sredine i podizanje ekološke svesti građana Beograda i Srbije.

Desanka Čulić, dekan Fakulteta za zaštitu životne sredine Union Beograd, pozvala je na što veći broj predloga građana prema ekspertima na Univerzitetima i na jaču interakciju između civilnog društva i ekspertskih grupa. Muzičar Antonije Pušić (Rambo Amadeus), pozvao je građane da se ne plaše da budu aktivni i da kritikuju vlast.

Profesor Branislav Jovin, sa Akademije inžinjerskih nauka, primetio je, između ostalog, da projekat rekonstrukcije zapravo nema svog projektanta, jer se sve menja u hodu i prilagođava ad hok, i da ne postoji sinhronizovani plan koji je po zakonu uslov za počinjanje radova.

On je skupu predstavio inicijativu predsednika Akademije arhitekture Mihaila Mitrovića, da se na Bulevaru kralja Aleksandra postavi spomenik drveću koje je uništeno bahatom samovoljom vlasti. Takođe je predložio da se samodoprinosom skupe sredstva, a da se za konkretnu formu spomenika opredele građani na javnoj raspravi.

Profesor Mihailo Maletin ukazao je na činjenicu da je novo rešenje uređenja Bulevara potpuno prilagođeno automobilima, dok se u svetu radi tako da se prvo ispune potrebe pešaka, pa javnog prevoza, pa tek onda privatnih automobila.

- Kod nas je sve podređeno automobilima - rekao je Maletin, i dodao da ćemo umesto malih, zakrčenih ulica, uskoro imati velike zakrčene ulice, što se ne može nazvati pametnim rešenjem, već još većim problemom.

U drugom delu rasprave zaključeno da se ovaj skup obrati Agenciji za borbu protiv korupcije sa do sada sakupljenim informacijama i zahtevom da se utvrde sve činjenice o ovom višemilionskom projektu Skupštine grada, budući da se od vlasti ni po jednom pitanju ne može dobiti odgovor. Dogovoreno je da se otvorenim pismom pozove predsednik Boris Tadić da se izjasni po ovom pitanju, prvenstveno kao građanin Beograda i Srbije, i da svojim autoritetom spreči da se ovakva varvarstva ubuduće događaju u prestonici.

zeleni.talasi@gmail.com , http://www.google.com/profiles/zeleni.talasi

Dosije Bulevar Kralja Aleksandra

Panel diskusija: Urbano zelenilo Beograda, Dosije Bulevar Kralja Aleksandra//Studentski Kulturni Centar,Beograd, 06.04. 2010 , 18H

Rambo Amadeus: Sačuvaj drvo ispred svoje kuće, tako bi trebalo akcija da se nazove.
Strah od prošlosti, to kidanje platana, ja sam siguran da je ono izazvalo jednu vrstu sladostrasti-znate nije baš prijatno sjećati se ovoga i onoga, Platani daju nama kontinuitet od 70 godina-međutim nemajući ih nemamo više kontinuitet. Pa nije valjda da ćemo kao i falsifikovane knjige istorije falsifikovati i ovo sve što se dogodilo. O ovom mentalnom černobilu koji su oni napravili trebalo bi da govori i neki psihijatar, a tek o ovome šta je napravljeno stanovnicima bulevara što kada otvore prozor više ne vide drvo - a Ljudi kupuju kuću zbog toga što je drvo ispred kuće.

Kada gradite jednu zgradu, mnogo je skuplje da sad tu dok prolaze masine i dizalice ,ima neko drvo koje mora da se zaobilazi,koje sad treba pazit dok kamion ne moze da se preparkira; cini mi se da je jeftinije naprimer pet posto, da se izgradi ako se posjece drvo. Dok mi pokusavamo da nadjemo neku logiku u tim njihovim postupcima, proizilazi da je u pitanju samo cisti preduzimacki profit, medjutim tu nije kraj price, kraj price je definitivni obracun izmedju bogatasa i siromasnih. Zasto? Pa lako je bilo dok smo imali visak proizvoda, citava trgovina koju poznajemo danas je posledica viska proizvoda a sa aspekta klime, sto je klimja postajala prijatnija-kako smo izlazili iz ledenog doba vise oni frajeri sa sirokim zglobovima koji su mogli da mlatnu medveda, da prehrane pleme, nisu bili toliko in. Pojavili su se onikoji su mogli da uzgoje visak proizvoda, taj visak proizvoda je izazvao trgovinu koju danas poznajemo.

Medjutim, sva je prilika, mi ulazimo u promenu klime koja donosi manjak proizvoda ja nisam dovoljno širok, obrazovan da mogu da predpostavim šta taj manjak proizvoda na planetarnom nivou donosi ali svakako da ne donosi racun u je kome vlasnicima sredstava za proizvodnju na planeti odgovara da postoji sto veci broj tih ljudi koji rade neke jednostavne poslove i kupuju neke gluposti na osnovu čega se njima omogućuje lagodan život. Pošto ce resursi biti ograniceni onda će se i neka rigoroznija sredstva prinude primenjivati.
Tako, da se meni cini da, monopolizacijom medija, monopolizacijom sjemena i hrane i koncentrisanjem kapitala a kod nas se sad prvi put dogodilo- zato imamo banalnu situaciju, toliko bahatu situaciju- da se objedine u jednu funkciju funkciju bogatas i vlast. Do sad smo imali bogatase na jednoj strain a vlast na drugoj i onda je vlast bila plasljiva sta ce bogatasi da kazu, jednom kad ste usli u te milione imate jednu vrlo autokratsku strukturu vaseg preduzeca isa tim milionima i sa tom autokratskom strukturom dolazite u jedno demokratsko mesto ivasu autokratiju prenostite na citav grad.

Vuk Stambolovic: Socijalne determenente zdravlja
Odgoravajući na pitanje Olge Sabo “Ko to može da menja naš život u tolikoj meri a da nas i ne pita?”
Srbija je trenutno, u- ono što se u nauci naziva treći nivo egzistencije. Da prevedem na svakodnevni jezik, društvo u kojem živimo, ponaša se prema tri osobine: egocentričnost (ključna osobina), nasilje u odnosima i razni vidovi manipulacije i eksploatacije.
S’obzirom da je krajnja egocentričnost ključna osobina, i ako nećete da budete marginalizovani, morate da budete egocentrični, nasilni u odnosima i da se ponašate kroz razne vidove manipulacije i eksploatacije. To znači da sva prava ima onaj koji je jači, ko je jači ekonomski i socijalno, ko je jači i fizički sto znači da takvi rade šta hoće.
Društvo u kojem mi živimo je drustvo velike zastrašenosti, ljudi žive samo da prežive današnji dan-od danas do sutra.
Mediji… novine, oni su zastrašeni svojim preživljavanjem jer mnoge su novine ugašene-one koje su mislile drugačije.
Da živimo u amoralnom društvu, dokazuje i ovaj slučaj Platana, ljudi koji su u to bili uključeni- gradonačelnik podmeće nesto kao opravdanje što uopšte i nije tačno; zavod za javno zdravlje ne reaguje,sekretarijat za ekologiju ne reaguje; sve se povuklo pred jednim čovekom koji ima moć (kao gradonačelnik sto ima moć na nivou grada).
Problem je u tome što isto to što su uradili sa Platanima oni rade i sa našim životima, priča uopšte nije završena sa platanima-mi smo zapravo ti Platani samo što nas ne mogu tako da pobiju-kao što su pobili ove platane i o tome treba voditi računa.


Vladimir Zivanovic (drveni Advokat) : Sumirajuci dogadjaje iz Bulevara podsetio nas je, da njegov klijent- Platan 198. jos uvek zivi u bulevaru i da ce on nastaviti da ga predstavlja. Vlada je predstavio i svoj konkurs za projekat : Đžepni Park oko Platana 198. koji je podržan od prisutnih.

Olga Sabo: ispred face book grupe :sačuvajmo beogradske platane
«Što vidiš ne vidiš i sto znaš ne znaš»
Kao član grupe i kao žitelj bulevara je pomenula medijski mrak i okasnele komentare javnih licnosti. Pomenula je i to da se zvanične organizacije nisu oglasile na apele građana i nisu se uključile u akciju. Sabo je iskazala i svoju zgroženost na činjenicu da nas teraju da prihvatimo «da ne znamo ono što znamo i da ne vidimo ono što vidimo». Ponovila je i pitanje «ko to sme da nam u tolikoj meri izmeni život a da nas i ne pita».

Desanka Šulić Fakultet za zaštitu životne sredine Union
Pozdravila je ovakav skup i istakla je potrebu za saradnjom institucija i za nastavljanjem ovakvih akcija te da unapred radimo na sprečavanju uništavanja prirode u urbanim sredinama
Fakulteti na kojima postoje srodni smerovi trebalo bi da se uključe u ovakve akcije, da se izrađuju elaborati za svaku akciju koja život u gradu čini boljim i lepšim..

Profesor Branislav Jovin, Akademija arhitekture
50 godina kako se bavi urbanizmom Beograda, urbanizmom javnih povšina, onih površina između regulacionih linija –upravo ono što pripada svim građanima . Sve javne prostore na novom beogradu je radio '61. '62. '63. regulacionog plana Novog Beograda, pešačka zona Knez Mihajlove, drvored ispred Ruskog Cara ) drvored zasađen po regulacionom planu Emilijana Josimovića 1867. –to je bio šanac Beograda, on je zatrpan i tusuposađena stabla i tako je dobijen jedan «zeleni venac» jedan «prsten» oko Beograda u šancu (Obilićev venac, zeleni venac, Kosančićev venac ...)
Pre nekoliko dana, u okviru popločavanja pešačke zone na Obilićevom Vencu zasađeno je, po projektu prof. Jovina, isti drvored kao kod Ruskog cara (minimum deset santimetara prečnika i visine četiri metra).
“Očigledno je nakon svega, i sad u okviru cene novih sadnica, da oni nisu ni imali u projektu predviđeno da posade drvo potrebnog prečnika već neko tanko drveće, te sad ako mi tražimo drveće koje treba- oni onda traže od nas novac za takvo drveće.
Kada smo mi projektovali, prioritete u izgradnji grada odeđivali su urbanisti, bili smo u obavezi da do decembra meseca predložimo šta će se u beogradu graditi, i onda se to iznese na gradsku skupštinu a onda tek gradske službe to uvrste u svoje dvogodišnje ili petogodišnje programe. Danas toga nema više, ovde politika uokviru izbornih kampanja određuje šta su prioriteti... ”

Profesor Jovin je istakao i bahatost celnika prema relevantnim institucijama i licima koja su gradila ovaj Grad,
“Ovaj gradonačelnik samo nastavlja ono što je započeo njegov partijski kolega Bogdanović, on ima patrijski zadatak da to nastavi i mimo svih intervencija Akademije Arhitekture, Društva Inžinjera i tehničara i svih mogućih stručnih institucija beograda su se borile da se ne pravi most preko Ade,jer je to besmisleno' posebno ne ovaj faraoski most i na kraju je ispalo da je taj most postao spomenik predhodnog gradonačelnika Bogdanovića”

Profesor Mihailo Maletin, Saobraćajni fakulet

Miloš Živković, UG Sačuvajmo beogradske platane

Darko Nadić, Fakultet političkih nauka

Vladimir Martinović, UG Sačuvajmo Zvezdarsku šumu



zeleni.talasi@gmail.com ,http://zeleni-talas.blogspot.com/, http://www.google.com/profiles/zeleni.talasi

Panel diskusija: Urbano zelenilo Beograda,

Panel diskusija: Urbano zelenilo Beograda,
Dosije Bulevar Kralja Aleksandra
Studentski kulturni centar,
Beograd, 06.04. 2010
Mala sala 18.00h

Skup je zamišljen kao panel diskusija koja ima za cilj da kroz stručnu i građansku vizuru osvetli nedavni događaj kada je akcijom gradskih vlasti i pored protesta građana i stručnjaka posečen najstariji drvored u Beogradu.

Razgovaraćemo o uticaju ove promene na životnu sredinu,
odnosno o mogućnostima za rast novog drvoreda u uslovima velikog zagađenja.
Ekološka dimenzija – nenadoknadivost štete.
Odnos prema prirodi u gradovima.
Ideja životnesredine i opšteg dobra.
Urbano zelenilo – strategija grada, uloga građana.
Pasivizacija građana, stanje u javnim gradskim preduzećima i posledice.
Uređnje parkova i zelenih površina, građanske inicijative,
iskustva evropskih gradova.
Predstavljanje projekta EP Zeleni talas: Zeleni krovovi Beograda.
Politička dimenzija - Masakr drvoreda: gest vlasti, uslovljavanje, ultimatum i politikasvršenog čina.
Pregled istorijskih primera sličnih postupaka u Srbiji i svetu.
Simbolička akcija i njeni efekti, novo računanje vremena – novi drvored.
Drvo u gradu kao spoj duhovnog imaterijalnog principa, kao spomenik vremena, kontekstualizacija i smisaonost javnog prostora.
Zelenilo kao paradigma odnosa vlasti prema gra anima.
Građanska dimenzija – pojedinačni građani organizacije ili pokreti.
Nužnost alternative
Napomena:Razgovor će biti snimljen, autorizovan i objavljen u vidu prigodnog ilustrovanog zbornika kao svedočanstvo na ovaj događaj
Okvirni temat za razgovor:
Šta se dogodilo
•Zašto se insistiralo na totalnoj seči
•Zašto seča nije zaustavljena kada se videlo da je drveće u velikoj meri zdravo
•Da li je bila neophodna rekonstrukcija Bulevara – postavljanje prioriteta•Odnos vlasti prema životnoj sredini – kao opštem interesu
•Odnos javnosti prema problemu
•Odnos vlasti prema javnosti – akcija bez validnih argumenataZbog čega
•Ko je insistirao
•Ko je profitirao
Ko je izgubio
•Uloga institucija – Javnih preduzećaŠta će se doga ati dalje
•Ekološka karta Beograda
•Redefinisanje ekološkog atlasa grada
•Kako se upravlja Beogradom – novi projekti seče
•Zelenilo Beograda – strategija
•Odnos vlasti prema građanima
•Odnos građana prema svom gradu životna sredina i identitet

zeleni.talasi@gmail.com

KRIVIČNA PRIJAVA protiv izvrsilaca sece Platana

PRVOM OSNOVNOM TUŽILAŠTVU U BEOGRADU
Savska 17a, Beograd

K R I V I Č N A P R I J A V A

Protiv izvršilaca seče stabala na Bulevaru kralja Aleksandra i odgovornih lica u:

- JKP Zelenilo Beograd, Surčinski put br. 2, Beograd
- Agenciji za investicije Grada Beograda, Trg Nikole Pašića 6, Beograd
- i u drugim službama Grada Beograda i angažovanih operatera

zbog pustošenja šuma iz čl. 274 KZ, oštećenja životne sredine iz čl. 264 KZ, i povrede prava na informisanje o stanju životne sredine iz čl. 268 KZ.

Grad Beograd i JKP Zelenilo Beograd obratili su se Opštini Zvezdara i Opštini Palilula sa zahtevom da im opštine na osnovu čl. 14 Odluke o uređivanju i održavanju parkova Grada Beograda odobre seču 315 stabala platana koja su deo drvoreda koji postoji na Bulevaru kralja Aleksandra. Tim povodom Odsek za komunalne delatnosti Opštine zvezdara doneo je rešenje 322-7/10 od 11.2.2010. i rešenje 322-6/10 od 10.2.2010 godine. Opština Vračar donela je rešenje 322-2/2010 od 12.2.2010. godine. – Svim navedenim rešenjima odobrena je seča stabala koju su gradske institucije i JKP Zelenilo Beograd zahtevale.

Rešenje 322-7/10 Odseka za komunalne delatnosti Opštine Zvezdara dostavljeno je Zelenilu Beograd 12. februara 2010. godine. Rešenje 322-6/10 zvezdarskog Odseka za komunalne delatnosti i rešenje 322-2/2010 Opštine Vračar dostavljeno je Zelenilu Beograd odnosno Gradskoj agenciji za investicije tek 19. februara 2010. godine.

Prema Zakonu o opštem upravnom postupku, u skladu sa kojim su sva navedena rešenja doneta, rok za ulaganje žalbe iznosi 15 dana od dana dostavljanja rešenja (čl. 220). Tim rokom stranka ne može raspolagati, jer ne postoji samo u njenom interesu, već i u interesu javnog tužioca koji takođe može uložiti žalbu (čl. 213 st. 2 ZUP). U toku roka za žalbu, čl. 221 ZUP propisuje da se „rešenje se ne može izvršiti“. To znači da je seča drveća na Bulevaru kralja Aleksandra bila nedozvoljena sve do 28. februara/ 7. marta 2010. godine, a i duže u slučaju ulaganja žalbe u skladu sa čl. 213 ZUP.

Budući da je u periodu do 28. februara seča drveća na Bulevaru kralja Aleksandra nije bila dozvoljena (a delom do 7. marta i dalje nije dozvoljena), a da je u periodu od 26. do 27. februara posečeno oko 70 drvorednih stabala na potezu od Vukovog spomenika do Lipovog lada, postoji osnovana sumnja da su izvršioci i odgovorna lica JKP Zelenilo Beograd, gradske Agencije za investicije i drugih službi Grada Beograda i angažovanih operatera oborili više stabala u drvoredu i tako izvršili krivično delo pustošenja šume iz čl. 274 KZ.

Na drugom potezu, od Batutove ulice do Ulice gospodara Vučića, 27. februara 2010. godine oboreno je svih 30 stabala platana iako je rešenjem zvezdarskog Odeska za komunalne delatnosti br. 322-6/10 bila dozvoljena seča (obaranje) samo 23 stabla, dok je za 7 stabala rešenjem dozvoljeno isključivo premeštanje.

Budući da je drvored na Bulevaru kralja Aleksandra imao izvanredan ekološki značaj za njegove stanare i grad Beograd uopšte, da je bio prirodna zaštita stanara i prolaznika od prašine, buke, toplote, sunca i aero-zagađenja, i da je devastiran bez da je njegova seča bila u trenutku njenog izvršenja dozvoljena, postoji i osnovana sumnja da su navedena lica izvođenjem radova izvršila krivično delo oštećenja životne sredine iz čl. 264 KZ.

Odgovorna lica u JKP Zelenilo Beograd i ostalim gradskim službama sve vreme su pogrešno informisala javnost o stanju drvoreda na Bulevaru kralja Aleksandra. Iz dugo skrivane studije šumarskog fakulteta proističe da je bila neophodna zamena svega 50 od oko 330 stabala, a ne većine kako je isticano. Zbog toga i drugih netačnih podataka postoji osnovana sumnja da su navedena lica povredila prava na informisanje o stanju životne sredine, što je kažnjivo prema čl. 268 KZ.

Izvršioci su pokazali naročito visok stepen krivice, budući da su na protivpravnost seče upozoravani i da su i inače seču isplanirali i sproveli na prečac uz naročitu upornost i asistenciju policije. Imajući to u vidu, moli se Tužilaštvo da se založi za najstrože izrecive kazne i izricanje mere bezbednosti zabrane vršenja poziva.

Palata pravde, Prvi opstinski sud, soba 413, Savska 17, Beograd

Gradski Park,trkacka staza Usce - S I V

Trkacka staza Usce dugacka je 2.317 metara. Propusna moc staze je 22 automobila.Zbog održavanja auto-trka na kružnoj stazi „Ušće”, ( obicno oko 5. i 6. jula ) menja se režim rada linija GSP,
Kako se mnogi vozaci zale, Sređivali su asfalt pred trku i tako su ga dobro sredili da su se odvaljivali komadi svaki puta kada bi prešli preko tog dela, tako da je već u prvim krugovima tu nastala ogromna rupa pa je bilo smešno gledati vozače kako umesto idealnom linijom obilaze rupu na sred "staze".
foto: Dicky (nesrece su ceste na uscu)
FIA GT trka u Beogradu – 2010? Tokom proteklih godina bilo je dosta pokušaja da se napravi prava trkačka staza u Srbiji, koja bi mogla da zadovolji FIA bezbedonosne standarde. Nažalost, svi ti pokušaji su ostali samo to - pokušaji. Da li je najnoviji tračak nade da će u Beogradu biti sagrađena trkačka staza, na kojoj bi čak mogla da se vozi FIA GT trka i realan?
Iako su tokom proteklog perioda kao potencijalni organizatori izgradnje pravog trkačkog kompleksa u raznim nepotvrđenim vestima bile razne domaće i strane ličnosti, počevši od bivšeg ministra Velje Ilića, Bernija Eklestona, pa sve do vlasnika medijske kuće SAT - Mirka Alvirovića, tu trkačku stazu nismo izgradili.
Krajem godina, na redovnoj dodeli nagrada, koju organizuje Sportski Auto Moto Savez Srbije (SAMSS), predsednik ove organizacije je izjavio da su u toku pregovori za izgradnju trkačke staze na „Ušću", što je većini gledalaca ili čitalaca izveštaja sa ovog događaja verovatno i promaklo.
Nama, koji smo već bili obavešteni o ovakvoj mogućnosti, to je bio prvi znak da stvari ovoga puta možda imaju realnog osnova.
Top automobili na Ušću? Ovih dana je stigla nezvanična potvrda da je grad Beograd obezbedio potrebne dozvole, a da će po svemu sudeći, poznata medijska ličnost i trkački vozač, Andrej Kulundžić biti jedan od glavnih aktera u ovoj organizaciji. Grubi plan, kako saznajemo, je da se staza proteže od "Brankovog Mosta" pa do Hotela Jugoslavija.
Ne samo što su finansije i dozvole obezbeđene, već su pregovori sa SRO i FIA u završnoj fazi da se u Beogradu 2010. godine, nakon izgradnje staze, vozi FIA GT trka!
Ostaje samo da se nadamo da i ovaj plan neće propasti pre nego i započne realizacija.
video, trke usce 91. sikana ,
Član njihovog tima Đorđe Bajić bio je zgrožen uslovima pod kojima ovi momci voze.
– Staza na Ušću je prava klanica, toliko je neobezbeđena da bezmalo svake godine neki od vozača pogine, a u subotu se nesreća zamalo ponovila. Zbog toga nam ne dolaze takmičari iz okruženja i kao Beograđanin ističem da je sramota za moj grad što ne izdvoji 150.000 evra i ne napravi stazu dostojnu velegrada – naglasio je Bajić, a Asanović klimajući glavom potvrđivao.
Njihovo mišljenje delio je i naš najtrofejniji vozač svih vremena, Užičanin Milun Vesnić.
– Dve decenije sam učestvovao na trkama po svetu. Svaka metropola ima aerodrom, hipodrom i autodrom. Beograd ga nema i neće ući u red metropola dok ne uredi i obezbedi stazu na Ušću – objasnio je Vesnić. Škripa vrelih guma na Ušću naslovi.net
~~~~
S I V
Zeleni pojas između Dunava i Bulevara Mihaila Pupina, sa objektima SIV, zgrade bivšeg CK i Muzeja savremene umetnosti kao pojedinačnih objekata i akcentima u slobodnom prostoru, predstavlja važan element identiteta centra Novog Beograda, ali i Beograda u celini i njegovog izlaska na Savu i Dunav. On je zajedno sa Velikim Ratnim ostrvom deo zelenog srca Beograda, koje se može uređivati isključivo kao javni gradski park. Deo obale Dunava naspram Velikog i Malog Ratnog ostrva od postojeće obaloutvrde kod hotela Jugoslavija do Ušća, planirati sa plitkim trevnatim nasipom i sa autohtonom vegetacijom.
Planirano je da zgrada bivšeg CK dobije novu namenu sa komercijalnim i centralnim funkcijama, da pojas zelenila prema Bulevaru Nikole Tesle bude sačuvan i da objekat i dalje ima ulogu jednog od gradskih repera. Zbog istaknutog mesta i značaja u panorami grada, poželjno je raspisivanje konkursa pre regulacione razrade.

Zelenilo
Evidentan je manjak zelenih površina, te je imperativ da se očuvaju sve postojeće, uz dodatni uslov da kontaktne zone treba planirati sa višim standardom zelenila. Najznačajnije zelene površine su Gradski park i Dunavski kej, na kojima nije dozvoljena izgradnja novih objekata. Potrebano je ostvariti kontinuitet zelenila na dunavskoj obali, sve do Ušća. Lesni plato je dominantan u slici grada sa glavnih ulaznih pravaca i sa Dunava, te se planom predviđa njegovo čuvanje sa formiranjem zelenih masiva duž krune i, gde je to moguće, na kosinama platoa. Zelenilo na kruni segmenata lesnog platoa koji se nalazi na obodu Starog jezgra Zemuna ima i ulogu zaštitne panorame i ambijenta ove zaštićene prostorne celine.
vise: SACUVAJMO BEOGRADSKE PLATANE FB grupa